Na sahranama je prisutno mnogo suza, teških i sumornih scena prepunih plakanja. Na sahrani izvesnog Šaja u Irskoj su se svi u glas smejali.
Tokom sahrane, baš kada je sanduk počeo da se spušta u raku, začuo se pokojnikov glas kako traži da ga puste napolje.
Potom se začulo kao da neko kuca u drvo, kao da pokojnik traži da mu otvore sanduk. Usledile su pokojnikove reči: „Gde sam to ja? Pustite me napolje, pustite me napolje. Ovde je mračno. Jel to čujem sveštenika? Ovde Šaj. Ja sam u kutiji. Ja sam mrtav“.
Suze je vrlo brzo zamenio smeh. Ožalošćeni su se nasmejali i sa osmehom na licu slušali poruku koju je pokojnik snimio i koja je puštena preko zvučnika. Šaj je bolovao od teške bolesti, bio je svestan da će umreti i rešio je da svoj odlazak sa ovog svega učini nezaboravnim. Po njegovoj želji ta poruka je puštena baš u trenutku kada bi sanduk spuštali u raku. Njegov humor se možda neće dopasti svakom, ali da će ovaj događaj ostati zauvek u srcu njegovih najbližih – nema sumnje.
Volela bi da da zna koliko se ljudi nasmejao!!! Bio je neverovatan lik – napisala je njegova ćerka Andrea na Tviteru.
izvor: Blic.rs
