Image by Pexels from Pixabay
“Jedna često citirana analiza otkrila je jasan jutarnji porast broja srčanih udara i slučajeva iznenadne srčane smrti. Zato je mnogo važnije šta jedete, pijete i kakav emocionalni teret preuzimate ujutru”, ističe kardiolog, a posebno naglašava šta ne treba raditi na početku dana.
U ranim jutarnjim satima vaše srce je najaktivnije. Prolazi kroz svakodnevni ciklus buđenja: nivo kortizola raste, krvni pritisak se povećava, a varijabilnost srčanog ritma opada dok se organizam prebacuje iz stanja odmora u „radni režim“, piše kardiolog dr Sanjay Bhojraj za CNBC.
Ranije je objasnio šta nikad ne radi posle 19 sati i zašto, a sad napominje da su istraživanja pokazala da se kardiovaskularni događaji najčešće dešavaju tokom prvih nekoliko sati nakon buđenja i otkriva rutinu s kojom on započinje dan.
“Već mogu da čujem primedbe: „Ali žurim, nisam dovoljno razbuđen bez kafe i imam malu decu!“ Kao otac troje dece, razumem to. Ipak, posle više od 20 godina rada kao kardiolog, postoje neke stvari koje jednostavno ne radim pre 9 ujutru”.
1. Ne pijem kafu sa šećerom
“Velika aromatizovana kafa s mlekom (latte) može sadržati od 30 do 50 grama šećera pre nego što ste uopšte pojeli pravi obrok. Taj nagli skok glukoze podiže nivo insulina i vremenom može doprineti metaboličkom stresu. A verovatno ćete ponovo ogladneti za sat vremena.
2. Ne jedem peciva za doručak
“Ovo je posebno loše na prazan stomak. Kroasani, mafini i slična peciva uglavnom su kombinacija rafinisanih ugljenih hidrata i zasićenih masti, obično bez dovoljno vlakana ili proteina koji bi usporili varenje. U prevodu: brz skok energije, brz pad, pa opet ispočetka. Vašem srcu ne treba takva nestabilnost u 7:15 ujutru.”
3. Ne jedem prerađene mesne proizvode
“Slanina, kobasice i šunka često sadrže mnogo natrijuma i zasićenih masti, a mnogi proizvodi sadrže i konzervanse poput nitrata, koji se povezuju sa povećanim kardiovaskularnim rizikom kada se redovno konzumiraju. Povremeno nisu problem. Problem nastaje kada ih jedete svakog jutra.”
4. Ne pijem energetska pića
“Oko ovoga nema pregovora. Energetska pića su često prepuna kofeina i šećera, zajedno sa drugim stimulansima koji mogu dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem. Mogu povećati broj otkucaja srca i krvni pritisak, a kod nekih ljudi izazvati aritmije – naročito odmah nakon buđenja, kada se telo prirodno priprema za aktivnosti tokom dana.”
5. Ne preskačem doručak
“Ovde je situacija nešto složenija. Preskakanje doručka samo po sebi nije automatski nezdravo. Ako namerno postite, unosite dovoljno tečnosti, lagano se krećete i mirno započinjete dan, to je jedna stvar.
Ali mnogi ljudi zapravo ne poste. Imao sam mnogo pacijenata koji jednostavno funkcionišu na adrenalinu, piju kafu na prazan stomak, jure kroz mejlove i uzimaju lekove bez hrane. Do 10 sati ujutru njihov nervni sistem je već previše stimulisan, a nivo šećera u krvi značajno oscilira.
Kako starimo, telo postaje manje tolerantno na takve oscilacije. Jutarnja rutina koja uključuje hidrataciju, kvalitetnu ishranu i nekoliko trenutaka za postepeno razbuđivanje može pomoći organizmu da funkcioniše onako kako je predviđeno.”
Jutarnja rutina jednog kardiologa
“Većinu jutara držim se jednostavnih navika, jer je doslednost važnija od savršenstva. Trudim se da se fokusiram na nekoliko stvari: proteine, vlakna, hidrataciju i to da moj nervni sistem ne započne dan punim sprintom.
To može da izgleda kao jaja sa voćem ili mladi sir sa bobičastim voćem i orasima. Takođe volim grčki jogurt ili ovsenu kašu sa čia semenkama. Nekih jutara pojedem polovinu doručka dok pakujem užinu za decu, a ostatak završim kasnije.
Obično popijem vodu pre kafe i trudim se da kofein ne bude prvi signal koji moje telo dobije da je dan počeo. Primetio sam da ljudi često potcenjuju koliko nervni sistem utiče na zdravlje srca i krvnih sudova.
Naravno, uvek treba da se posavetujete sa svojim lekarom pre nego što napravite drastične promene u ishrani ili svakodnevnoj rutini. Ali ono što uglavnom govorim svim svojim pacijentima jeste da užurbano i haotično jutro menja vašu fiziologiju. Čak i pet minuta sporijeg disanja, izlazak napolje na sunčevu svetlost, istezanje ili kratka šetnja mogu pomoći telu da se lakše i prirodnije prilagodi početku dana.”
