Kako su austrijski posleratni filmovi doprineli obnavljanju nacionalnog identiteta?

┬ę ÔÇ×Die DeutschmeisterÔÇŁ, Regie: Ernst Marischka, A 1955, 02:40min, Jupiter Film

Pre 75 godina austrijska filmska industrija je odigrala zna─Źajnu ulogu u ponovnom stvaranju nacionalne svesti posle zavr┼íetka Drugog svetskog rata. Muzej ÔÇ×Ku─ça austrijske istorijeÔÇť prikazuje te istorijske relacije u okviru onlajn izlo┼żbe ÔÇ×Austrija kao filmsko mesto ─Źe┼żnjeÔÇť.

Nakon Drugog svetskog rata ne samo budu─çnost, nego i nacionalni identitet Austrije bili su pod znakom pitanja. Filmska industrija je reagovala na takvu situaciju stvaranjem filmova koji su isticali specifi─Źnosti i prednosti ÔÇ×austrijskogÔÇť na zabavan na─Źin. Neposredna pro┼ílost se gotovo nije ni pominjala u filmovima ─Źiji je cilj bio da skrene pa┼żnju publike sa te teme kroz vesele komedije, poletne melodije i pejza┼że. Istorijski kostimirani filmovi su presko─Źili rat i nacionalsocijalizam i o┼żiveli austrijsku slavnu pro┼ílost iz vremena Habzbur┼íke monarhije.

ÔÇ×Posleratni filmovi su stigli do stotne hiljada ljudi i izvr┼íili mnogo zna─Źajniji uticaj na austrijski identitet od bilo kog vladinog programa. U pokretu ÔÇ×austrijskogÔÇť se ubilo vi┼íe muva jednim udarcem. Ciljevi politi─Źke elite su se na idealan na─Źin povezali sa interesima filmske industrije i ─Źe┼żnjama ljudiÔÇť, obja┼ínjava Monika Zomer direktorka muzeja.

Izlo┼żba je podelila posleratne filmove u ─Źetiri razli─Źite kategorije: ÔÇ×jake ┼żeneÔÇť, ÔÇ×plesanje umesto pucanjaÔÇť, ÔÇ×Austrija ÔÇô uvek ┼żrtvaÔÇť i ÔÇ×kriva ili nevinaÔÇť.┬á┬áU posleratnom periodu filmovi najpre prikazuju samouverene ┼żene koje ni mu┼íkarci ni nedostatak novca ne mogu da spre─Źe u ostvarivanju svojih ciljeva. Ovakvi emancipovani uzori ubrzo nestaju sa filmskog platna (ÔÇ×FiakermiliÔÇť, 1953/ ÔÇ×Rendesvous im SalzkammergutÔÇť, 1948). Austrijski vojnici u kostimiranim filmovima ne nose uniforme vermahta ve─ç Austrougarske monarhije. Oni su blage naravi┬ái┬ásanjare o muzici, dok su im nasilje i ubijanje potpuno strani (ÔÇ×KaiserwalzerÔÇť, 1953/ ÔÇ×Die DeutschmeisterÔÇť, 1955). Posle 1945. godine Austrija je odbijala bilo kakvo priznanje sau─Źesni┼ítva u ratu i holokaustu i predstavljala se kao ÔÇ×prva ┼żrtvaÔÇť nema─Źke agresije. (ÔÇ×Die Welt dreht sich verkehrtÔÇť, 1947/ ÔÇ×Der Engel mit der PosauneÔÇť, 1948). Iako se austrijska kinematografija nije bavila pitanjem krivice, postoje i izuzeci (ÔÇ×Die Frau am WegÔÇť, 1948).

Vi┼íe o izlo┼żbi┬áAustrija kao filmsko mesto ─Źe┼żnje na sajtu https://www.eurocommpr.at/

Kada uporedimo na┼íu situaciju, celu novokompovanu filmsku industriju i filmske centre, dolazimo do pitanja „┼íta oni propagiraju, za ┼íta se zala┼żu i kakvu sliku ┼íalju na┼íem dru┼ítvu a pogotovo mladima u izgradnji“..