„Kako selo pomaže sebi“ / FOTO

SHARE

Sve kreće od pojedinca, od samo jednog čoveka. Od jedne ideje, jedne zamisli mogu nastati velike promene, velike stvari, a ono nezamislivo realno i ostvarivo.

vojvodinainfo

Nekada ti pojedinci sa vizijom, željom požele odustati, dići ruke, nekada se čini da vode borbu sa vetrenjačama, da nemaju podršku i razumevanje okoline, zajednice, pa nekada čak ni najbližih, ali obično ne odustaju i uvek se taj njihov trud i rad na kraju isplate.

Nikola Novaković

Ovo je priča o jednom takvom momku, o njegovoj želji da oko sebe okupi dečake i unese
promene u njihov život, u život mesta u kojem žive, jer danas se možda zaista radi o malom sremskom selu, ali već koliko sutra od tih istih dečaka kada stasaju mogu se očekivati velike stvari.

 

A sve je krenulo zbog ili zahvaljujući najvažnijoj sporednoj stvari na svetu – fudbalu.

“Ovo što ja sa decom radim, sve akcije koje smo pokrenuli, realizovali i u kojima smo
učestvovali, sve je to startovalo pre neke dve i po godine i to sasvim slučajno. Sa desetak dečaka sam dve nedelje igrao fudbal, da bi me oni u jednom trenutku pitali zašto ne mogu da treniraju i da budu deo lokalnog seoskog kluba “Graničar”, koji u tom trenutku zaista nije imao mlađih kategorija”, počinje priču sada dvadesetdevetogodišnji Grabovčanin Nikola Novaković.

On im bez puno razmišljanja tada daje odgovor da i za to postoji rešenje, ali samo ukoliko bude dovoljno njih zainteresovano. Deca kao deca nisu čekali dugo, već sledećeg dana mu donose spisak sa petnaestak imena onih koji bi trenirali i bavili se fudbalom.

“Toliko su dečaci bili odušeljni odgovorom koji sam im dao da smo vrlo brzo sklopili “dil” što se kaže u žargonu. Početak priprema zakazan je za prvi dan avgusta meseca i to je ono što sam im ja obećao i što sam morao da ispunim. U tom trenutku nisam ni pomislio da bih ja mogao biti taj koji će ih trenirati, aktivan sam igrač, ali se tako sve namestilo da sam od samog početka upravo ja glavni i odgovorni u čitavoj ovoj našoj priči, koja je na mnogo načina promenila i moj i njihove živote”, nastavlja Nikola.

Na prvih nekoliko treninga nije prisustvovao veliki broj dečaka, njih manje od deset, ali vrlo brzo ih je bivalo sve više, pa čak i po neka devojčica. Želje, volje, entuzijazma je bilo, ali manjkalo je opreme, para za kupovinu iste, za odlazak na utakmice, za sudije.

“Bili smo od samog starta osuđeni da sami sve finansiramo, a već po prvom odlasku na
gostovanje osetio sam da deci, odnosno roditeljima ne treba još i taj izdatak, pa sam došao na ideju da skupljamo žir, da ga prodamo i tako ostvarimo neku zaradu i prikupimo neophodna sredstva. Moju ideju dečaci su sa oduševljenjem prihvatili, deset dečaka se pojavilo na dogovorenoj lokaciji u centru sela, gde nam je nekoliko meštanki prišlo i pitalo nas zašto smo se okupili i zašto nismo ranije javili, jer bi nam se pridružile. Prvi dan smo mi sami kupili žir, ali odmah po povratku kućama smo akciju kupljenja za naredni dan najavili na društvenim mrežama. Svaka ruka je dobrodošla, zašto da ne pomislio sam. Ni manje ni više, sutradan pojavila se ekipa Radio Televizije Srbije koja nas je u akciji ispratila. Prilog je bio emitovan u Dnevniku u 19:30 časova i toliko pozitivnih reakcija je imao da smo mi odmah od raznih donatora dobili 15 lopti, sprave za treniranje, brojnu opremu, a pored toga od prodaje žira samo nešto i zaradili kako bi dalje mogli da igramo. To je bila naša prva akcija i sada kada se vratim u to vreme, vrlo sam ponosan na nju i na sve dečake koji su učestvovali”, rekao je Nikola i dodao da je u tom trenutku shvatio da su oni ti koji nešto treba i moraju da rade za svoje selo kako bi ih selo prihvatilo i pomagalo.

Upravo sa tom mišlju realizovano je još nekoliko akcija, jedna od njih je i uređenje sela, odnosno skupljanje smeća u selu pred seosku slavu i uskršnje praznike. Pozitivne reakcije ni ovog puta nisu izostale, pa su tako meštani obezbeđivali vodu i sokove za učesnike akcija, prilazili, nudili pomoć. Ista akcija realizovana je nekoliko puta.

“Nismo mi samo uređivali naše selo, nego smo jednom prilikom pomagali i pri čišćenju snega sa terena Fudbalskog kluba “Mačva” u Šapcu. Sedam dečaka i ja smo otišli na teren i pomogli u realizaciji te akcije, na žalost mi smo bili jedini koji su to radili, a da nisu bili u obavezi, odnosno osim igrača šabačkog kluba bili smo samo mi od čitavog Šapca i okolnih sela koji smo se pojavili da pomognemo”, priča dalje Nikola.

Prvih godinu dana on i njegovi fudbaleri sami su održavali teren na kojem su trenirali, kosili travu, sklanjali krtičnjake, kupili smeće.

“Ekonomska situacija u “Graničaru” nije bila sjajna i jednostavno mi smo na sebe preuzeli brigu o terenu, jer i mi smo ga koristili i osećali smo da je to naša obaveza i nešto što treba da uradimo”, objašnjava Grabovčanin. Naredna akcija podrazmevala je uređenje seoske crkve, gde su bili angažovani kao ispomoć nekoliko dana.

Nisu se tu zaustavili ovi momci, ni sa igrom, ni sa akcijama, a već sledeća je imala za cilj
prikupljanje pomoći za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji koju su pokrenuli Episkop raško – prizrenski Teodosije i Episkop sremski gospodin Vasilije.

“Konsultovao sam se sa sveštenikom u Nikincima Aleksandrom Simićem o pomenutoj akciji i s obzirom da su se prikupljala isključivo novčana sredstva opet sam pozvao moje fudbalere i zajedno sa njima organizovao našu akciju u okviru koje smo prali automobile, a za tu uslugu plaćao nam je koliko ko je mogao. Meštani su se, mogu slobodno da kažem, jako lepo odazvali i dolazili su nam sa svojim prevoznim sredstvima, ne samo autima, nego i motorima, pa i biciklima, sve u dobrom raspoloženju, sa osmehom i velikim ciljem, a to je pomoći našim ljudima na Kosovu i Metohiji. S ponosom ističem da smo za samo nekoliko sati prikupili 18.750 dinara, što je mora se priznati zaista lepa suma”, priča Nikola i dodaje da ih je ta njihova akcija odvela na gostovanje u jutarnji program RTS-a. Da se posle gostovanja na televiziji nisu uobrazili i dokazali su već narednom akcijom koja je obuhvatala poribnjavanje kanala u selu, a zatim i ponovno čišćenje ulica.

 “Naš moto je “Na poziv uvek spremni”, Grabovci su naše selo, to je trenutno naš svet, tu živimo i jednostavno to je ono što uporno pokušavam da naučim svoje fudbalere, da dok smo ovde, pa čak i kada ne budemo tu, ovde smo živeli i moramo nešto lepo da ostavimo iza nas. Ukoliko mi nešto ne uradimo za svoje selo, pa neće niko drugi, ne možemo i ne smemo očekivati da će neko drugi. Mislim da sve više shvataju o čemu im govorim i da usvajaju moje reči. Ja sa fudbalerim koje treniram imam pre svega prijateljski odnos, oni su moji drugari, saborci, ja poštujem njih, oni poštuju mene. Slušaju me i mislim da smo na pravom putu, zahvalan sam im na svemu. Oni su sada u najkritičnijim godinama, kadeti, do petnaestak godina, sada ih sve interesuje, sve bi probali, pokušali, a moj savet im je da se zanimaju curicama, da se druže i da uvek dobro razmisle o svojim postupcima. Oni na utakmicama ne psuju, nikada se nisu potukli, lepo se ponašaju i baš  su za primer”, ponosno ističe Nikola.

On dodaje da nije uvek lako, da ima dosta prepreka na koje nailazi u svom radu, na
nerazumevanje, na neke stvari koje ga često teraju da se zamisli da li vredi da potpuno sam gura čitavu  ovu priču, da je dosta toga, pored svog slobodnog vremena žrtvovao, jer on zarade od trenerskog posla nema, ali da je njegova ekipa ipak ta koja mu uvek da još malo snage, da nastavi sa svim što radi, da su njihovi osmesi neprocenjivi i da veruje da će se sve to jednog dana isplatiti i njemu i njima. Nikola iskreno veruje da će okruženje da ih podrži u mnogo većoj meri nego do sada i da će im dati dodatni vetar u leđa, za koji kaže da su svakako zaslužili.

Njegovi fudbaleri nakon dve godine igranja isključivo prijateljskih utakmica ove jeseni počeli su i da se zvanično takmiče i to u Drugoj kadetskoj ligi Ruma  – Irig i za sada iako nisu ostvarili zapažen rezultat, može se slobodno reći uživaju u svakom treningu, u svakoj utakmici, u svakoj akciji van terena, uče ne samo o igri, o sportskom ponašanju, nego i o važnim životnim stvarima.

*Tekst napisan u okviru projekta “Kako selo pomaže sebi” koji je podržan od strane Opštine Ruma.

vojvodinainfo