Iz ženskog ugla: Dragana Čančar Tijanić

Ljudi često žele da znaju da li ste stvarni, iskreni, da li se pretvarate, da li živite svoj ili pak tuđ život. Možda se pitaju da li ste pristojni, dobri, vredni poverenja! Žele da vas osete, dožive, da vas pogledaju u oči i vide kakvi ste. Žele da znaju koliko strasti unosite u ono što želite, radite i volite. A kada osete da ste pravi, otvoriće vam se!
Kad vide da mislite na njih, verovaće vam i misliti na vas. Čim shvate da ste dobri, biće i oni dobri prema vama, a vaša karijera i vaš život dospeće do mesta koje se zove “svetski vrh” tih veza zasnovanih na poverenju. Rukovodeći se devizom nekadašnjeg našeg sjajnog akademika Vladete Jerotića da je jedan intelektualac i, i, i, i….takva jedna osoba koju sam upoznala svakako je i Dragana Čančar Tijanić.

 

1. Šta ste po profesiji i zašto ste odabrali to zanimanje kojim se sada bavite ?

U profesionalnom smislu sam Master NLP-a, Professional Coach za lični rast i uspeh, kao i Energy Balance Coach, diplomirani ekonomista, Managing director, privatni preduzetnik. Majka sam petogodišnjem sinu i ćerki od osam meseci. Supruga svom mužu, poslovno ostvarena žena. Žena koja je prošla teži put u životu da bih danas živela ono što radim i radila ono što živim i volim. Na put NLP-a, koji je zahtevao veliku investiciju vremena i novca, krenula sam da bih oporavila sebe. Iz potpuno ličnih razloga, jer sam shvatila da sam trideset tri godine živela nečiji tuđi život, nehotice nametnut kao i većini ljudi.
Živela sam onako kako sam vaspitavana, da pozavršavam škole unapred odabrane, da se zaposlim, izdržavam, udam, rodim decu itd. S obzirom da sam sve to postigla, mnogi bi možda rekli da sam bila prilično uspešna, zar ne? I šta je meni uopšte falilo u mom životu tada? Kako sam mogla duboko u sebi da budem tužna, nezadovoljna, i na neki način nesrećna? Odakle meni pravo na drugačiji život kad i većina ljudi živi na meni sličan način!

Čitav jedan deo života mi je prošao u tome da nisam mogla slobodno da iznosim kritike o načinu svog života koji meni lično nije odgovarao, a takvim načinom života trebalo je da nastavim svoj dalji tok života. Odluke koje sam u tim trenucima trebala samostalno da donosim, smatrane su neosnovanim, često neopravdanim i infantilnim, što je uvek izazivalo neki bunt u meni, s kojim sam se teško nosila jer sam maltene uvek bila sputana u donošenju nekih važnih životnih prekretnica i odluka.

 I šta je onda poenta priče: „Odakle meni pravo kao ženi da samostalno kreiram svoj život?” A život je dar, zar ne?! Pitala sam se da li ja imam pravo na taj dar?!
Koliko god su pokušavali da me smetnu s puta kojim sam zakoračila smelo, hrabro i sigurno, moj bunt i borba su bili jači, te sam uspela posle dužeg vremena da se izborim. Nije mi bilo lako! Pošto sam takvog karaktera da volim konstantno da učim i istražujem, odabrala sam možda duži put, put NLP-a, da povratim snagu koja mi je u određenom trenutku počela da manjka, a i da se na taj način ponovo upoznam sama sa sobom. Tokom edukacije sam išla i na Coaching sesije, kada nisam bila u stanju da sama pronađem rešenje. To mi je dosta pomoglo!

Tokom Master edukacije prepoznali su moje kvalitete kojih ni ja sama tada još nisam bila toliko svesna u tom trenutku, i počela sam sa Mentoring programom Slavice Squire, koja me je „deportovala“ na Coaching Akademiju da bih na taj način razvila svoj potpuni potencijal kao kouč. Tada još nisam shvatala i pitala sam se: „Bože, šta je ona u stvari prepoznala kod mene?” jer ja uopšte nisam razmatrala tu opciju da se koučingom bavim profesionalno. Tokom Coaching Akademije shvatila sam da je moja, i ovaj put zaista moja profesija u stvari odabrala mene. Danas sam svim srca zahvalna Slavici Squire, Profi, Kati, Aleksandri i Ceci – mojim trenerima koji su u tom momentu znali bolje od mene ko sam i šta sam! Interesantno, neka nova vrata su mi se otvorila!

2. Šta je to bilo presudno u Vašem životu da promenite posao i birate novi put u životu?

Prelomni trenutak je bio samo jedan, a to je kada sam u naručju držala svog sina koji je tada imao šest meseci. Gledao me je pravo u oči sa blagim osmehom, iskrenošću i nevinošću kakve samo bebe imaju. Njegove oči su mi govorile da on želi da uči i raste pored mene, srećne i nasmejane. U tom momentu sam shvatila koliku odgovornost imam prema samoj sebi. Odgovornost majke jer sam u svojim rukama držala jedno malo, nežno biće, i čitav jedan život koji od mene zavisi. Shvatila sam da zaista više nemam neka „ prava“. Nemam prava više da se samosažaljevam, da se tešim beznačajnim izgovorima, da krivim roditelje, muža ili čak sam život, i životne okolnosti.

Ne!!!

Učila sam kako da kažem „ Ne“ sopstvenim izgovorima i drugim ljudima koji su mislili da bolje znaju od mene šta je to dobro za mene. Shvatila sam da ja moram da se pobrinem za sebe. Da preuzmem odgovornost za svoje postupke, izbore i odluke koje sam birala do tog momenta. Shvatila sam da moram da oprostim sebi jer sam tada radila najbolje kako sam tada znala i umela! I da u ovom momentu imam sve što mi je potrebno da krenem putem koji sam lično želela, pa bili to i sitni koraci, ali da počnem da verujem u sebe i da zastupam sebe.I to sam zaista uradila! Trebalo mi je tri pune godine da donesem prelomnu odluku i odvojim se od tadašnjeg posla, moje finansijske nezavisnosti i prilično finog i lagodnog životnog stila. Uporna i istrajna kakva jesam, konačno sam to i uradila. Uzela svoj život u svoje ruke i počela da gradim, ne od cigala – za to više nisam imala para, ali od sitnih kamenčića ono u šta zaista verujem i ono što moja duša želi i za čim žudi.

To sam želela da moja deca nauče od mene!

Da zastupaju sebe, da biraju srcem, da su sreća i novac itekako dostupne kategorije kada ih srce i znanje  podržava, i vera u sebe i svoje sposobnosti. I da kažu „ Ne” svakome ko im se ispreči na putu, pa taman to bila i ja.

3. Možete li nam reći kako je raditi taj posao?

Znate, ranije nisam ni razmišljala o tome koliko mnogo ima žena poput mene. Žena i majki koje svakodnevno biraju posao na uštrb svoje dece ili decu na uštrb posla. Žene koje se svakodnevno odriču sebe, svojih potreba i želja, zarad višeg dobra, ili da bi održale brak, da bi zaradile dovoljno novca, te da bi udovoljile i deci i suprugu, i roditeljima, i muževim roditeljima, i šefovima i direktorima… U svemu tome gubile su vezu sa sobom, i postajale nezadovoljne i tužne, da bi ih posle nazivali i nezadovoljnim i
džangrizavim ženama. Onda su još krive i osuđuju sebe kad ne uspeju da udovolje svima. A sebe stavljaju na poslednje mesto, jer ne znaju kako, niko ih nikada nije ohrabrio ili im pak pokazao da može da bude i drugačije, da može da se postigne sve.
Niko ih nije naučio da se „to sve“ postiže tek kada su one prvo srećne i zadovoljne. Tek kada one same veruju u sebe i svoje mogućnosti i sposobnosti.
Ne smatram sebe kao nekog ko ne zna dobro da barata vokabularom, ali sada zaista ne znam kojim bih rečima opisala tu enormnu sreću, radost, takvu energiju koju doživim kada posle Coaching sesije dobijam poruke zahvalnosti, kada na kraju sesije dobijam zagrljaje koji traju dva-tri minuta. Kako takve pozitivne emotivne naboje iskazati rečima, kada su ovo priče iz duše? Divan osećaj!

4. Šta je po vama sreća?

Po meni je sreća rezultat.
Ja sam srećna kada sam u potpunosti usklađena sama sa sobom i onda sam u mogućnosti da to reflektujem na svoju decu, supruga, da unosim u svoj posao, i prenosim na sve ljude koje srećem. Kažem da je sreća rezultat jer je potrebno raditi na tome da se pokuša biti u skladu sa sobom. Sreća je odluka! Stvar izbora! Odlučujem da budem srećna i onda kada se stvari ne odvijaju po planu, ili onako kako sam ja to zamislila.
Sreća je zahvalnost. Kada možemo da budemo zahvalni Bogu što imamo obe ruke i noge, zdravu decu, porodicu, roditelje, krov nad glavom, srtuju i toplu vodu, i sl.

5. Kako da ljudi znaju, osete, koji je njihov put i kako poraditi na tome?

Za mnoge ljude je to stvarno teško, neki čak smatraju da je nemoguće!
Jer tokom života igramo mnoge uloge, modelujemo osobe koje su nam važne i koje imaju uticaj na naš život, počevši od roditelja. Kroz odnose koje gradimo pokupimo gomilu uverenja koja posle generalizujemo i primenjujemo na svojim ličnim primerima. I tokom svih tih procesa izgubimo pojam o tome ko smo mi zaista! Verujem da svako od nas ima sposobnost da pored svega toga, ipak čuje taj svoj unutrašnji glas, ono tiho i stidljivo što mu duša šapuće. Pitanje je samo šta radimo onda sa tim? Koliki značaj tome pridajemo i kako se odnosimo prema sebi tada? Da li samo odmahnemo rukom, ili nastojimo da čujemo malo bolje. Jer ono što vi zaista želite za sebe je u pravcu u kom trči vaše srce.

6. Kako ostvariti svoj cilj ?

Prvo, kristalno jasno morate znati šta Vi želite?!

Cilj ne može biti formulisan kao nešto što nećete, već šta hoćete umesto toga što nećete?
Morate znati da cilj nije zadatak. Cilj je ono šta ćete vi biti, kako ćete se osećati, kako ćete izgledati, šta ćete dobiti kada ga ostvarite. A zadaci su koraci koje preduzimate da biste došli do cilja. Po meni, mali ciljevi nisu uspešni! Treba da imate ” ludački cilj”. Cilj koji prevazilazi vas same, cilj koji briše granice. Kada težite takvom cilju, ovi mali ciljevi se sporedno i usput se ostvaruju. Mi stalno ograničavamo svoje potencijale, jer nismo naučeni da verujemo u sebe. Zato verujem da hajde, baš u inat svima, zamislite nešto najluđe što želite za sebe. Negujte to svaki dan, napravite plan ma koliko vam sve to suludo zvučalo u ovom trenutku, i krenite malim koracima, ali ne odustajte.
Pa da vidimo šta će se desiti!

7. Šta kada ljudi ne uspeju da ostvare cilj? Kako to prevazići?

Ljudi ne uspevaju da ostvare ciljeve kada to nisu njihovi ciljevi.
Kada lične želje, potrebe, vrednosti i uverenja nisu u skladu sa ciljem koji su postavili.

Kada rade samo zato da bi uradili, a ne zato što žele to da urade. Kada ne bih ostvarila neki svoj cilj, ja bih se prvo zapitala da li je to zaista i bio moj cilj ili nešto što sam
postavila sebi da postignem samo iz npr. finansijskih razloga! Da li je taj cilj bio ono što sam ja zaista želela? Ponekad su i okolnosti “pametnije” od nas, pa možda samo nije bilo pravo vreme da se to ostvari. Sve što nam život donosi, prvo treba prigrliti, potruditi se da iz toga izvučemo neku pouku, lekciju, onda možemo uvideti i korisnost svega toga.
Kada nam se u prvom momentu čini da nam se desila” katastrofa”, a vi sačekajte drugi momenat kada će vam stvari izgledati malo smislenije.

8. Šta je po vama “dobra duša” ? Kako biste to opisali ?

Koliko god iracionalno zvučalo, ja verujem da smo svi dobre duše. Najteža stvar u učenju NLP-a mi je bila da prihvatim aksiom : “Iza svakog ponašanja se krije dobra namera! “
Ljudi nisu zli, ponašanje nije isto što i osoba, i svi se ponašamo u skladu sa tim koji resursi su nam u tom trenutku dostupni, u kakvom smo emotivnom stanju u tom trenutku, te spram toga šta smo sve u životu prošli i koje lekcije smo naučili.

9. Kako se osloboditi negativnosti koja nas iz dana u dan zapljuskuje?

Jedna stvar koja mi se ne sviđa jeste način na koji se danas pozitivnost plasira.
Danas nije “ IN “ biti neraspoložen ili negativan u bilo kom smislu. Iz tog razloga, mnogi se pretvaraju da su na nekoj visokoj vibraciji, prave sebi tenziju i pritisak da stalno budu u nekom “high” stanju pored toliko motivacionih govornika. Usponi i padovi su normalna dinamika života. Raspoloženje i negativnost se stalno smenjuju, i nadopunjuju.
Ako pokušavate silom da budete pozitivni kada se na vas stušti gomila problema, šta ćete time dobiti? Verovatno krivicu i osudu sebe kako niste uspeli da ostanete pozitivni. Sve što potiskujemo, to nam se vrati u vidu “eksplozije”. Ja prihvatam kad sam u lošem raspoloženju i dam sebi vremena koliko mi je potrebno da me to prođe. Kada osetim da malo popušta neraspoloženje ili nezadovoljsto, probam da prebacim fokus na lepše stvari
kojim me je Bog blagoslovio. Moja deca su moja snaga i najveća radost. Posle pokušam da shvatim koji je pravi razlog mog nezadovoljstva i tek onda kada shvatim, mogu i da ga
rešim.

Ako znamo da napravimo problem, onda znamo i da ga rešimo, zar ne?!

10. Šta je oprost i zašto treba praštati ?

Jednom sam pročitala jedan citat, koji po meni, daje najjaču poruku zašto treba praštati.
Ne zato što su oproštaj zaslužili ti koji su vas povredili, već zato da biste vi živeli u miru sa sobom. Mir u duši. Zbog toga oprostite. I pustite da odu iz vašeg života sve stvari, i svi ljudi koji vas ne podržavaju, ne cene i ne poštuju, ne prihvatuju vas onakvim kakvim zaista jeste. Poželite im srećan put, a vi se usredsredite na ono i one koji su vam zaista važni, koje volite i koji vole vas takve kakvi jeste. Time ćete učiniti veliku stvar! Daćete i sebi i drugima rasterećenje, prostor i pravo da žive svoj život!

11. Šta biste poručili svim divnim ljudima u 2020.-toj godini?

Pobrinite se prvo za sebe, pa tek onda za one oko sebe. Prihvatite sve svoje odluke i izbore koje ste pravili do sada, radili ste kako ste najbolje znali i umeli, a šta
ćete dalje – to zavisi od vas! Ne krivite ni sebe, ni druge. Krivice, osuda svi imamo, i više nego dovoljno. Usudite se da vidite dobro u svemu, a potrudite se da i svet vidi dobro u vama. Svi odgovori se nalaze u vama, vi imate sve što je potrebno da već danas budete najbolja verzija sebe, kako je to popularno da se kaže.
Ako vi ne napravite planove za svoj sopstveni život, neko drugi će ih sigurno imati za vas!

Divni ljudi, Nova godina je pred nama, a svaki novi dan je prilika da promenimo ono čime smo nezadovoljni, te otvorimo puteve mira i radosti prema sebi i svakom čoveku.
Neka vas Ljubav vodi!
Od istine i ljubavi!

Razgovor vodila Kristina Zukić

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here