Intervju za Feljton „Korak ispred“ Sanja Đorđević

SHARE

Novi Sad još od davnina bio je centar Srpske kulture zbog čega je nazvan i Srpska Atina. Grad koji je prihvatio raznolikost koja ga je izgradila u jedan od najrazvijenih gradova u jugoistočnoj Evropi.

Prihvatio je i nas sa ciljem da predstavimo Sanju Đorđević životnog borca koji je napravio taj ,,Korak ispred“.

1. Sanja Vi imate puno radnog iskustva. Gde ste sticali svoje znanje i veštine? Gde su poslovni počeci Sanje Đorđević?

Počeci sticanja radnih navika su u porodici, u Banjaluci.
Od svoje 16te godine sam radila, prvo u krojačkoj radionici roditelja, a zatim i kod drugih, jer moji nisu odobravali izbor sporta kojim sam se bavila, a to je karate, tako da sam za opremu i putovanja morala sama da se snađem.

Kasnije, dolaskom u Beograd, pred navalom idiotizma zvanog rat, sa završene dve godine elektrotehničkog fakulteta, bez sredstava, bila sam prinuđena da radim na buvljaku, pekari, cvećari, gde god je moglo da se zaradi.

Kasnije sam upisala ekonomiju i diplomirala na odseku marketing i trgovina. Večiti sam đak! Završila sam i Ericson akademiju za coaching iz Vankuvera, NLP program, trenutno učim španski, digitalni i online marketing…

2. Kako bi ste opisali posao kojim se Vi bavite?

Kao Don Kihotovsku misiju uz dobru zaleđinu.

S jedne strane iskreno želim da pomognem našim kompanijama da uspeju, a s druge strane sam orijentisana zaradi na inostranim tržištima plasiranjem inovativnih metoda i proizvoda za povećanje i rast prodaje, kao i razvijanje marketing strategija, sa minimalnim ili bez ikakvih ulaganja.

Ovaj Don Kihotovski rad je, ustvari, rad sa malim i srednjim preduzećima, koja traže ili da opstanu na tržištu ili da napreduju jer su počeli da stagniraju.

Zašto Don Kihotovski, pitaćete me, zar ne?!

Zato što naše kompanije, preduzetnici, direktori, vlasnici u nekom momentu kompanije, pretvaraju u birokratski aparat iliti mašinu za održavanje kiseonika pacijentu na umoru tj. kompanije koje su građene godinama, entuzijazmom, inovacijama, rizicima, pokušavaju da održe u stanju mirovanja, što je nemoguće. To što su oni stariji i umorni i ne mogu da prate promene, je normalno. Nije normalno zaustavljanje procesa promene.
Danas se promene dešavaju na dnevnom nivou i ako niste u toku, vrlo brzo nestajete sa tržišta.

Moj rad sa takvim kompanijama se svodi na implementaciju i integraciju CRM4U programa, uz edukaciju menadžmenta, jasnu organizaciju poslovanja, kontrolu troškova i strategije za revitalizaciju i/ili kompletnu reorganizaciju shodno savremenim uslovima na tržištu.

Drugi segment, tj. ono što mi donosi prihode, jesu upravo softverska rešenja, u kombinaciji sa humanističkim pristupom poslovanju, što našim kompanijama predstavlja trošak ili nemaju
vremena i/ili novca za „gluposti“, a to strane kompanije vide kao prednost i mogućnosti za bolju tržišnu poziciju.

3. Sanja ispričajte nam razlog ulaska u konsultantske vode?

Izlaskom iz međunarodne korporacije, želela sam da prenosim svoje iskustvo i znanje o prodaji i marketingu, jer tu imam merljive rezultate, na međunarodnom nivou.

Par agencija, koje rade treninge prodaje, me angažovalo da držim treninge iz različitih segmenata prodaje. Kako bih počela sa treninzima u kompanijama, direktori bi uočili da se moj rad drastično razlikuje od napamet naučenih reči i treninga i edukacija prisutnih na tržištu, jer u fokus stavljam i radimo na konkretnim primerima te kompanije, a po metodologiji koja donosi rezultat, tj. konkretan profit.

Čim me je prvi vlasnik kompanije angažovao da mu pomognem oko upravljanja promenama i tranzicijom poslovanja, svaki ostali poziv za konsultacije je bio putem preporuke, bilo lične, bilo sa Linkedin mreže.

4. Radite implantaciju CRM-a u malim i srednjim preduzećima. Možete li nam reči nešto o tome?

Merljivost i jasnoća zadataka, su danas, jedni od ključnih elemenata kada je u pitanju prvo smanjenje troškova, fluktuacije zaposlenih, a zatim i rasta produktivnosti, a kasnije i prodaje.

Kako sam program softverskih rešenja nije dovoljno transparentan sam po sebi, tako se i kompanije odlučuju i kupuju preskupe i prekomplikovane programe koji im ili ne donose benefite ili zaposleni odbijaju da koriste.
Radeći u prodaji, poslednjih 25 godina, od prodavca, Key Account Managera, direktora, a paralelno edukovanjem zaposlenih, menadžera, uvidela sam i dajem sebi slobodnu da mogu da kažem, da digitalna pismenosti u preko 80% domaćih kompanija u regionu – ne postoji!

Proces implementacije CRM rešenja i integracije menadžmenta i zaposlenih je proces koji traje minimum od 3-6 meseci, a u nekim kompanijama i do 3 godine. Zašto je to tako?

Prvo, da se ne lažemo, u pitanju je naš mentalitet i težnja da radimo sa rođacima, kojima treba posao, prijateljima i kumovima, a koji je poguban za posao.

Zatim, tu je naša stalna borba sa mi i oni tj. zaposleni i menadžment i inat, koga se prilično teško oslobađamo. Menadžment očekuje da zaposleni treba da se menjaju, a zaposleni smatraju da je menadžment, uglavnom, nekompetentan.

Još jedna stvar je bitna, a to je otpor prema svakoj vrsti promene, najčešći stav vlasnika ili direktora jeste da- ako kompanija postoji 20 godina, zašto bi se sad nešto menjalo?

5. Da li bi izvojili neki segment Vašeg rada na koji ste posebno ponosni i zašto? (možda ovde spomenuti radionicu ,,praksom do posla“)

Ako bih trebalo da izdvojim jedan segment na koji sam stvarno ponosna, to su „moja deca“ tj. mladi sa radionice „Praksom do zaposlenja“, sa kojima radim na konkretnim primenama i zadacima u svakodnevnom poslovanju kompanija, radu u CRM4U programu, mobilnim aplikacijama, inovativnim i kreativnim rešenjima u marketingu i prodaji.

Od oktobra do danas, devetoro mladih ljudi je dobilo posao isključivo svojim trudom i radom, a bez prethodnog iskustva.

6. Na dosta jedinstven i orginalan način u poslovnom svetu radite prezentacije svog posla. Gde nalazite inspiraciju?

Inspiracija su mi ljudi, kao i pozitivni i loši događaji, priroda i njeni procesi, koji su deo svakodnevnog života.

Koliko god mi želeli da budemo stalno nasmejani, optimistični i srećni, kako je već danas to popularno, prvo to nije prirodno, a zatim glumeći da smo srećni, sve više padamo u apatiju, anksioznost i depresiju. Pogledajte samo mlade i njihove uzore! I onda se pitamo što su nam deca takva?!

Dokon um, đavolje igralište je rečenica koja me vodi godinama. Zaposli um, zaposli ruke i bićeš u skladu sa sobom i sa prirodom u sebi. Moj mir i moja snaga su u putovanjima, pešačenju pustim predelima, otkrivanju, novim izazovima…

7. Kako vidite situaciju gde žena se bavi poslom mahom okružena muškim saradnicima i klijentima?

Pisala sam o tome više puta. Žene nemaju iste privilegije, ni zarade, ni statuse, kao muškarci. Možda zvučim feministički, a verujte mi da nije tako. Radila sam u stranoj kompaniji, gde za isto radno mesto, a bolje rezultate u prodaji i svim ostalim parametrima, prvo sam imala manju zaradu, konstantan mobing, a ni pohvala nije smela biti javna, da se kolege ne osete ugroženim.

Daska na wc šolji je bila podignuta i vezana! Naravno, da nemate kome da se žalite, jer HR je u službi direktora.

Ćutiš, radiš, trpiš, učiš i kad nemaš više šta da naučiš tu – odeš! To je bar bila moja opcija, jer sam imala jasan cilj, da kupim stan i da mi sin završi fakultet. I tako je i bilo!

Nažalost, to je tabu tema još uvek, ne samo kod nas, već i u inostranstvu. Kod nas samo, možda zbog mentaliteta, malo izražajnije. Moja majka i dalje misli da sramotim porodicu, jer žena treba da ćuti i trpi! I da kuva, briše prašinu svaki dan, bude domaćica…

8. Koji su glavni problemi sa kojima se susrećete u vašem poslu?

Verujem da, kao i u svakom drugom poslu, nepoštovanje dogovora, rokova, neplaćanje, neprimerena komunikacija, čak i laži, su poprilično uznemirujući i remetilački faktor saradnje.

Naučila sam i prvo što kažem novom klijentu jeste da je jedna od mojih inicijalnih aksioma da – Nikad ne verujem klijentu!

Zašto?

Život i posao su me demantovali! Ljudi, po prirodi, žele, kako sebe, tako i kompaniju da prikažu u boljem svetlu, da kažu nešto što baš i nije istina, da slažu, da izbegavaju otvorenu komunikaciju, da ćute…

Kad počnem da radim sa nekom kompanijom, prvo pitam za rodbinske i sve druge veze i skoro nikad ne dobijem iskren odgovor, da li zbog sramote ili nečeg drugog, nije ni važno. A kad
saznam, bude, ono srpski dođavola (j*bga).

Zatim, brojke su neumoljive za pojedine faktore, kao što je produktivnost, troškovi, planovi i sl, i često ne budu u neskladu sa rečima vlasnika ili direktora….

9. Postoji li generaciski jaz između vlasnika firmi i njihovih naslednika?

Naravno da postoji! To je i prirodno i normalno. Ne bi valjalo da razmišljamo kao ljudi pre pedeset godina, a da živimo u, neki kažu, već petoj industrijskoj revoluciji.

Ono što naši ljudi, nikako da razumeju jeste, da je vreme da pređu na profesionalno upravljanje i da njegov SIN ili MEZIMICA možda nisu baš kompetentni da vode kompaniju. Pod parolom „briga za dete“ ostavljaju im kompanije, koje ta deca, u preko 87% slučajeva ne prenesu na svoju decu. Poražavajuće, zar ne?!

10. Kako možete pomoći firmama, kompanijama da budu uspešniji?

Prvo, tražim na preliminarnim sastancima da oni sami sebi prvo pomognu, tako što će biti iskreni prema sebi i prema kompaniji i prepoznati jake i slabe tačke u svom poslovanju i napisati ih.
Bez toga, ne radim ni jedan korak dalje!

Kada definišemo te tačke, potrebno je steći poverenje i pokazati kompetencije, tj. uveriti drugu stranu da znate o čemu pričate i to ne lepim rečima, već konkretnim predlozima rada i malim akcionim koracima, kao i dati dodatnu sigurnost zaposlenima, da promene ne znače i otkaz, već mogućnosti koje do sada nisu imali. Nakon toga se definišu strategije i planovi i razvijaju jasno definisani zadaci po svakom zaposlenom/po radnom mestu/sektoru…

Praktično, to znači rad u dva smera: jedno je implementacija programskog rešenja prilagođenog baš toj kompaniji, a drugi smer je rad sa menadžmentom i zaposlenima, na integraciji.
Monitoring, coaching, edukacije, treninzi su deo paketa usluga, jer moje mišljenje je, da prodaja iako jeste zanat, treba joj prići sa aspekta svake pojedinačne kompanije, nivoa kompetencija zaposlenih i za sve praviti strategiju po meri.

11. Koji je Vaš recept za uspeh

Budite radoznali, kreativni (jer to jedino roboti još ne umeju!) i radite!

Rad na sebi, rad sa drugima, vežbanje i tela i uma i opet rad!
Kad kažem da radite to znači da radite sa tolikom ozbiljnošću koliku dete ima kad se igra!