Imate 10 dana da se javite banci ako ne želite moratorijum: Kako i šta to znači – Evo objašnjenja

veće plate
Ilustracija, RSD

Kao i tokom prvog moratorijuma, jedno od pitanja koje buni građane jeste da li moraju ili ne moraju da se javljaju banci i šta za koga važi.

Telegraf.rs se potrudio da prikaže građanima najjasniju sliku o tome šta znači moratoriju, kako se javiti i na šta se ono odnosi; U daljem tekstu objašnjenje –

Odmah da razjasnimo da ukoliko ne želite da stopirate ratu kredita, morate da se javite svojoj banci. Javljanje je moguće telefonom, popunjavanjem upitnika, poštom, ili lično dolaskom u ekspozituru što je zbog epidemioloških prilika najmanje preporučljivo.

Ukoliko želite moratorijum, ne morate ništa da činite, jer se automatski primenjuje. Prema našim saznanjima, pojedine banke su već danas na svojim sajtovima objavile saopštenje o detaljima moratorijuma, dok druge, kako nam je rečeno iz jedne banke, čekaju zvanični dopis u ekspoziture. 

Dalje, Odluka Narodne banke Srbije (NBS) je juče zvanično stupila na snagu, tako da su banke deaktivirale trajne naloge i obustavile isplatu obaveza dužnika, ali će svima koji ih do 10. avgusta obaveste da odbijaju moratorijum ponovo aktivirati nalog i naplatiti obaveze dospele u međuvremenu, bez dodatne kamate.

Isto važi i za administrativne zabrane, kod kojih poslodavac, odnosno PIO fond, treba da izvrše prenos po osnovu obaveza dužnika koje su dospele nakon 28. jula onda kada prime obaveštenje banke da je klijent odbio moratorijum.

Kada primi obaveštenje banke da je klijent odbio zastoj u otplati, poslodavac treba da izvrši prenos po osnovu obaveza koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke u istom iznosu kao da administrativna zabrana nije obustavljena i da ponovo aktivira administrativnu zabranu za buduće obaveze dužnika.

To znači da će vam banka priznati moratorijum za ovaj mesec, ako imate trajni nalog ili administrativnu zabranu.

Šta ako ne želite moratorijum?

Kao što smo naveli, vama od 31. jula teče rok za odluku. Dakle, deset dana od 31. jula možete da se obratite banci samo u slučaju da želite odbijanje moratorijuma.

Kako su ranije rekli za Telegraf Biznis iz UBS-a, svaki klijent treba da vidi šta je to što je za njega najpovoljnije – da li je to novac koji mu je sada potreban, kakva su njegova očekivanja što se tiče pozicije i plate u budućnosti, da li je njegovo radno mesto sigurno itd.

Postoje tri mogućnosti posle moratorijuma: 

Jedna od osnovnih opcija jeste ako ste novac potrošili u međuvremenu, a taj novac mora da se nekako raspodeli na period dok još traje kredit. Ta kamata koja je redovna kamata, a nastala je u ova dva meseca, linearno se raspoređuje na ostatak vremenskog perioda kredita i plaćate još 10 dana dodatno taj kredit.

Druga opcija je ako imate da platite za kamatu za dva meseca, platićete kamatu, a vremenski period kredita će se produžiti za 60 dana zbog glavnice koja je ostala neplaćena.

Treća opcija je ako niste potrošili novac ni za kamatu ni za glavnicu, kada istekne moratorijum 31. septembra možete banci platiti obe rate odjednom i nastaviti da plaćate isto kao i pre moratorijuma.

Sve detalje možete pročitati u našem posebnom tekstu OVDE.

 

(Telegraf.rs)