Igor Mrvaljević za feljton ,,Korak ispred“

SHARE
Igor Mrvaljević (desno) za feljton ,,Korak ispred"

Sremska Mitrovica princeza leve obale Save. Nastala u ravnome Sremu na ruševinama starog grada Sirmijuma nekadašnje prestonice Rimskog Carstva.

Tu u tom Gradu isprepletenom tradicijom i modernim kao ni jedan drugi, našli smo našeg sagovornika koji je uspeo da napravi taj ,,Korak ispred“.

Igor Mrvaljević i Anita Abodji

U pitanju je Igor Mrvaljević uzoran otac, suprug zatim veterinar, naučni radnik i izumitelj. Neko ko nikoga neostavlja ravnodušnim kada ga upoznaju. Neko ko je pomerio granice u svom radu i nauci.

1. Ispričajte nam otkud Vi u veterini?

Veterina me je priviukla zbog svoje širine jer ima jako puno oblasti, od lečenja kućnih
ljubimaca i domaćih životinja, sprečavanje zoonoza bolesti koje su zajedničke za ljude i
životinje, kontrole hrane životinjskog porekla i na taj način i briga o zdravlju ljudi. Druga bitna stvar koja mi se sviđa je da ste na terenu uglavnom smi i dosta toga zavisi samo od vas, samise dokazujete. Volim teren, nisam baš kancelariski tip i svaki dan je drugačiji od predhodnog. Često na početku radnog dana neznaš šta te sve čeka do kraj radnog vremena, a često neznaš kada ti je kraj radnog vremena.

2. Vi ste u prilici da promenite osnove udžbenika u veterini. (Da li ste ikada sanjali kao dečak da će Vam se pružiti ova prilika?)

Ne mislim da ću promeniti udžbenike u veterini ali mislim i da mali doprinos može biti od koristi. Svaka inovacija doprinosi napretku pa se nadam da će i naš probiotik imati svoje mesto. Probiotici će se sve više koristiti u prevenciji i lečenju domaćih životinja.Ponosan sam da sam deo tima koji je prvi u Srbiji naparavio probiotik od autohtonih sojeva bakterija. Eksperimenti koje smo radili su jedno novo, dragoceno iskustvo malo neuobičajeno za terenskog veterinara.

3. Proizvod koji ste napravili predstavlja revoluciju u svojoj oblasti. Kako je prihvaćen od strane naučne javnosti?

Rezultati naših istraživanja su objavljeni u međunarodnim naučnim časopisima i kao rezultat toga je došao i poziv iz Francuske da učestujemo na konkursu Horizont 2020 u
oblasti inovacija koje rešavaju globalne probleme u svetu, u ovom slučaju ideja je da se naš probiotik koristi kao adekvatna zamena za upotrebu antibiotika u stočarstvu i time reši problem širenja antibiotskih rezistencija, koje predstavljaju ozbiljan globalni svetski problem. U našoj zemlji se javljaju zadovoljne kolege kao i kupci koje su isprobali proizvod i koje su rešile neke ozbiljne probleme upotrebom našeg probiotika.

4. Kako ste došli do te ideje i realizacije?

Godišnja nagrada Privredne Komore Srbije

U dizajniranju novog probiotika učestvovao je tim stručnjaka iz Instituta za molekularnu
genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerziteta u Beogradu na čelu sa dr Natašom Golić,
dr Amarelom Terzić-Vidojević i dr Katarinom Veljović kao i ja sa mojim kolegama iz
Veterinarske stanice „Koker“.

Nataša i ja se znamo još iz srednje škole i došli smo na ideju da isprobamo neke od sojeva bakterija koje imaju u Institutu kako deluju na životinje. Istraživanja su započela 2013. godine i shvatili smo da možemo da napravimo dobar probiotik od sojeva naših autohtonih bakterija kao prirodan način preventive i lečenja domaćih životinja.

5. Kakve rezultate korisnici vaših proizvoda mogu da očekuju?

Naši proizvodi Hira vet i Hira pet su uglavnom u prvom redu namenjeni za prevenciju
crevnih infekcija kod životinja tako što prirodno podižu imunitet i regulišu crevnu mikrobiotu. Pokazali su se uspešni i kod lečenja nekih težih oblika crevnih infekcija izazvanih patogenim bakterijama kao što su klostridije, salmonela, Escherichia coli.

Vlasnici mogu da očekuju zdravije životinje i da bitno smanje mogućnost bolesti a samim tim i manju upotrebu antibiotika. Proizvod je prirodan i bezbedan, što je dokazano u nezavisnoj akreditovanoj Laboratoriji za biomedicinska ispitivanja u „Galenici“ i može da se koristi i kod bremenitih životinja i naša je i preporuka da se daje bremenitim životinjama pred porođaj kako bi se imunitet preneo i na potomstvo. U sastavu su bakterije mlečne kiseline koje su prirodni izolati humanog porekla ili izolovane iz domaćih mlečnih proizvoda sa područja naše zemlje, nemaju karencu, ne ostavljaju rezidue te je stoga proizvod odličan za organsku proizvodnju.

6. Šta je ono što Vas izdvaja od drugih?

Interesantno mi je da isprobavam nove stvari, možda imam malo više hrabrosti od drugih da se upustim u nove stvari.Volim da u nekim stavrima budem prvi ili među prvima.

7. Kako ste zadovoljni sa sistemom podrške od strane nadležnih institucija?

Zadovoljan sam sistemom podrške. U sam projekat smo ušli 2013. godine učešćem na
konkursu koje je raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Standardizacija proizvodnje i komercijalizacija novog probiotika za životinje je realizovana u okviru „Projekta podrške inovacijama u Srbiji“, finansiranog od strane EU delegacije u saradnji sa Svetskom bankom. Takođe, upravo se završava i dvogodišnji projekat gde smo kao deo konzorcijuma finansirani od Fonda za inovacionu delatnost. Učetvovali smo na takmičenju „Najbolja tehnološka inovacija“ koje organizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u saradnji sa Tehnološko-Metalurškim fakultetom iz Beograda, Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije i Vojvodine i koje se sastoji od niza dragocenih treninga i učenja kako da inovacija doživi uspešnu komercijalizaciju.

Igor Mrvaljević za feljton ,,Korak ispred“

8. Koji su najveći problemi ili problem sa kojim se srećete?

Kada počinješ nešto novo uvek je problem u nedostatku novca. Kod novih proizvoda ljudi
su malo oprezniji pa je teže probijanje na tržištu a za jak marketing obično treba malo više sredstava koja ti nedostaju.

9. Kakva je razlika između državnog i privatnog sektora što se tiče konkurentnosti?

Nije mi poznato da se neko u državnom sektoru bavi proizvodnjom probiotika tako da tu
nema konkurencije ali je bitno naglasiti da su probiotici Hiravet i Hirapet nastali kao rezultat saradnje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu i Veterinarske stanice Koker. Kao rezultat te saradnje nastala je i firma Invetlab i mislim da je ova naša saradnja odličan primer saradnje nauke i privrede.

10. Probiotik ste patentirali gde?

Probiotik je patentiran u Srbiji i Turskoj, a sojevi su deponovani pod patentnom zaštitom u Međunarodnoj kolekciji mikroorganizama Univerziteta u Gentu, u Belgiji.

11. Koji su planovi InventLab-a. Da li možemo očekivati od Vas još novina?

U Invetlabu upravo završavamo istraživanja delovanja Hiravet probiotika na živini i vrlo se dobro pokazao naročito u suzbijanju salmonele kod živine. U Srbiji nije dozvoljeno lečenje živine kod koje je nađena salmonela antibioticima pa se nadamo da će naš probiotik pomoći živinarima da reše problem.

Igor Mrvaljević i Anita Abodji

Pored toga zajedno sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo radimo na razvoju novih proizvoda koji su još u fazi istraživanja.

12. Koji je Vaš recept za uspeh?

Za svaki uspeh neophodno je da verujete u ono što radite i da budete uporni. Neminovni
su razni problemi koje morate prevazići, ne treba se predavti kada naiđu problemi nego tražiti rešenje i ići dalje. Svaki rad na kraju dovodi do nekih rezultata samo treba biti uporan.