Haškom tribunalu pristupljeno „navijački“
epa06357711 (FILE) - The International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) in The Hague, The Netherlands, 24 September 2017, (reissued 29 November 2017). The United Nations war crimes tribunal in The Hague, Netherlands, 29 November 2017, suspended an appeal case of a Bosnian Croat suspect Slobodan Praljak after he apparently drank poison upon hearing his 20-year sentence was upheld. EPA-EFE/STR
Nekadašnji portparol Haškog tribunala Nenad Golčevski ocenio je da je ovaj tribunal ispunio očekivanja koja su pred njega postavile Ujedinjene nacije, ali je dodao da sud ne može da miri ljude.
Nenad Golčevski, rođeni Subotičanin bio je svedok poslednjih presuda tribunala, za koji smatra da mu je svaka od strana u sukobu pristupala takoreći „navijački“. On je bio svedok istorijski značajnih događaja. Neke od njih su presuda Ratku Mladiću i samoubistvo Slobodana Praljka.
Nakon završetka studija psihologije u Beogradu i specijalizacije u Amsterdamu, Nenad Golčevski je poslednjih nekoliko godina radio kao portparol Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Nakon zatvaranja tribunala, Golčevski je nedavno posetio svoj rodni grad, Suboticu. Tada je dao svoju ocenu, kako je ovaj sud nadmašio očekivanja koja je pred njega stavio Savet bezbednosti UN. Mada to ne smatra pomirenjem.
Golčevski je saopštio,“Pomirenje ne može biti zadatak suda, sud ne može da miri ljude. Ljudi mogu da mire ljude. Dakle, na nama građanima zemalja bivše Jugoslavije je pre svega da pokrenemo na ozbiljan način, zatim i da izvedemo do određene tačke taj proces pomirenja, a međunarodne institucije mogu da nam pomognu u tome“.
U tribunalu su bili protiv njega kada su osuđivali „naše“ ili oslobađali „njihove“, dok je pozitivno raspoloženje prema Hagu raslo ukoliko su presude bile suprotne od toga. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg smatra da su sve strane sukoba tribunala pristupale navijački.
„I mislim da to ostaje izazov i za ljude koji će raditi u budućnosti u mehanizmu koji je naslednik tribunala, ali i za same zajednice u bivšoj Jugoslaviji, da prevaziđu taj odnos između „nas“ i „njih“, da se žrtve ne gledaju po nacionalnosti, da osećamo empatiju i sažaljenje sa žrtvama, zbog njihovog stradanja, a ne zbog toga što su Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Albanci“, dodao je Nenad Golčevski.
Ukoliko neko ima želju da se bavi ovom temom, na raspolaganju su mu tone materijala koji je ostao kao nasleđe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
