„Grad u Vojvodini nosi ime seksualnog napasnika?“

Rodna kuća Žarka Zrenjanina u selu Izbištu, Južni Banat. U biografiji se naročito ističe da je iz siromašne porodice.
Oglas

Otkrivanje pravog lica istorijskih ličnosti čija imena nose škole, ulice, trgovi pak i gradovi, je mukotrpan proces.

Jedna epoha oblikuje nekoliko generacija, druga već stvara nove, treća… i tako do danas. Šta smo do sada otkrili ispravili smo, ono što nismo na upornima je da nastave proces.

Ali znate kako kažu; „istina uvek izađe na videlo“.

Fejsbuk stranica „Istorija Srba“ je podelila interesantan tekst koji, prema rečima mnogih otkriva pravo lice Žarka Zrenjanina, heroja naroda prošlog (komunističkog vremena), a šta je u tome istina, ipak treba detaljno utvrditi.

Tekst prenosimo u celosti:

Srbija još uvek ima dva svoja grada nazvana po komunističkim zlikovcima—jedan po domaćem, a drugi po bugarskom komunisti. Pogađate, u pitanju su Zrenjanin i Dimitrovgrad.

I mi već godinama apelujemo da se imena tih gradova vrate na njihove predkomunističke nazive Petrovgrad i Caribrod. Takođe apelujemo da se promene imena glavnih ulica po srpskim varošima i selima nazvanim po Titu i ostalim komunističkim zlotvorima.

Još jednom skrećemo pažnju na lik i delo čoveka, čije prezime je postalo ime najlepšeg i najvećeg srpskog grada u Banatu, koji pritom blage veze sa tim gradom nije imao.

Žarko Zrenjanin “Uča” rodio se u Izbištu kod Vršca, školovao se, radio i živeo u Vršcu, Beloj Crkvi i Somboru i samo je prošao pored grada koji nosi njegovo ime. Mislite da je slučajno to što Vrščani nisu dali da se po njemu nazove njihov grad?

Kao predratni učitelj, Žarko Zrenjanin je bio osuđen za napastvovanje svojih učenica i poznat kao seksualni manijak.

Rano je stupio u redove zabranjene komunističke partije, koja je tada delovala kao teroristička organizacija, i već 1941. ima svoju grupu komunista, sačinjenu uglavnom od lokalnih banatskih ološa i robijaša o čemu postoje mnoga svedočanstva.

Tokom rata, organizuje totalno laičke i samoubilačke performanse napada na nemačku vojsku, bez ikakvog efekta. U tim performansima ginu mnogi od njegovih saboraca, a jedan broj njih biva zarobljen i kasnije osuđen na streljanje. Pritom se sve organizuje bez ijednog gubitka nemačke ili mađarske okupatorske vojske.

U novembru 1942. godine, njegovu dugogodišnju ljubavnicu vešaju Nemci u centru Vršca. Tada se Žarko sklanja u zemunicu kod jataka domaćina u selu Pavliš kod Vršca, gde ga domaćin hrani i čuva sa još jednim saborcem Strahinjom Stefanovićem.

Posle nekoliko dana, ćerka domaćina Zagorka (Zorka) Kragić, dolazi u zemunicu na očevom imanju da “herojima” opere veš i donese novac za beg u zapadnu Bosnu, kod ostalih partizana.

Žarko Zrenjanin je tada siluje i tako se zahvaljuje domaćinu na gostoprimstvu.

Hrabra i ponosna Zagorka odlazi do najbliže nemačke straže i prijavljuje silovatelja. Nemci dolaze, opkoljavaju zemunicu i ubijaju Žarka i njegovog pratioca Strahinju.

Zagorku streljaju komunisti 1944. godine kao saradnika okupatora, a Žarka iste godine proglašavaju za “Narodnog heroja”.

Zagorka je rehabilitovana 2016. godine.

Posle rata komunisti daju silovatelju ime najvećeg srpskog grada u Banatu i mnogih ŠKOLA u Srbiji, dok broj ulica, trgova i preduzeća nazvanih po njemu se i ne zna.

I tako silovatelj Žarko posta Narodni heroj, a od komunista silovana, pa streljana Zagorka je čekala pravdu do sve do 2016. godine.

Portal Petrovgrad.org se osvrnuo na događaje rehabilitacije Zagorke i pravilnog posmatranja istorijskih podataka, bez stvaranja mitova, a sa jasnim pristupom velikog poštovanja žrtava i boraca u Drugom Svetskom ratu.

ISTORIJSKE KONTROVERZE

Kanatlarci kod Prilepa, Južna Stara Srbija, između dva rata, učitelj Žarko Zreljanin (levo) sa lokalnim hodžom Turčinom (desno) uči turski jezik, obučen u islamsku versku odoru???

Kanatlarci kod Prilepa, Južna Stara Srbija, između dva rata, učitelj Žarko Zreljanin (levo) sa lokalnim hodžom Turčinom (desno) uči turski jezik, obučen u islamsku versku odoru???

Viši sud u Pančevu je rehabilitovao Zorku Roknić (rođ.Kragić) 2016 godine, koja je 1944. godine bez sudske odluke streljana zbog izdaje narodnog heroja Žarka Zrenjanina Uče. Apelacioni sud u Beogradu 2017.godine odbio je žalbu Višeg javnog tužilaštva iz Pančeva i potvrdio rešenje o rehabilitaciji koje je doneo Viši sud u Pančevu. Tako je Zorka Roknić, rođ. Kragić, pravosnažno rehabilitovana. Da li ovaj zvaničan dokument državne vlasti i nova saznanja koja proističu iz njega imaju ikakav značaj u istorijskoj oceni, života i dela Žarka Zrenjanina-Uče?

Komunističke vlasti su izvršile najtežu kaznu nad Vrščankom Zorkom Roknić (rođ.Kragić) – (1914–1944), profesorkom književnosti, članom KPJ od 1940. godine, zbog izdaje narodnog heroja Žarka Zrenjanina Uče (1902–1942). U Banatu je od usta do usta uvek tajno kružila priča o tome da sa biografijom i moralnim likom Žarka Zrenjanina – Uče nije baš sve onako kako zvanično stoji u istorisjkim opservacijama, ideološki pravovernih komunističkih istoričara. Iza zvanične verzije uvek je u narodu kružila i neka „švalerska priča“ koja je bacala senku na lik i delo neprikosnovenog narodnog heroja. I eto, 72 godine kasnije, pokrenut je postupak i donešena je prvostepena odluka u Višem sudu u Pančevu o rehabilitaciji osobe koja je slovila kao osoba koja je prokazala nacistima skrovište „crvenog generala“.

Žarko Zrenjanin sa svojom tek venčanom suprugom, pre Drugog svetskog rata, piše o Vojvodini kao posebnoj jedinici Jugoslavije

Жарко Зрењанин са својом тек венчаном супругом, пре Другог светског рата, пише о Војводини као посебној јединици југославије.
Postupak za rehabilitaciju Zorke Roknić (rođ.Kragić) pokrenuo je njen bratić, dipl. inž. Dragan Kragić. Kragić je lično zadovoljan ovom sudskom odlukom, jer je njegova porodica, tokom više decenija bila izložena policijskoj torturi, otac mu je robijao i čak bio oslepljen. Prve naznake sumnje u zvaničnu verziju tetkine osude pojavile su se sedamdesetih godina kada su se pojavili svedoci koji su tvrdili da tetka nije izdala Uču. Jedan bivši oficir Ozne je svedočio da je Zorkina nevinost ustanovljena tek kada je ona pogubljena. Izdajnik je navodno bio otkriven kasnije i poslat u jedan zatvor u Crnoj Gori, jer nije mogao za isto delo da odgovara, za koje je tetka već bila streljana. Pismo slične sadržine stiglo je i od čoveka sa Novog Beograda, svedoči javno u medijima, inženjer Kragić.
Rodna kuća Žarka Zrenjanina u selu Izbištu, Južni Banat. U biografiji se naročito ističe da je iz siromašne porodice.

Konačne sumnje u opravdanost likvidacije potvrdio je i uvid sudstva u dokumentaciju BIA gde su sačuvane izjave Zorke Kragić. Naime, strane njenih izjava nisu bile obeležene, pisane su ćirilicom i latinicom na pisaćoj mašini, bez imena islednika i zapisničara, a ključna jedna od „izjava“ datirana je sa 1945. godinom, vremenom posle njene likvidacije? Štaviše, na svim izjavama koje je ona „dala“ potpis je kao onaj na listi izvedenih na streljanje. Ovo navodi na zaključak da potpis pripada osobi čiji je bio zadatak da posle svega sredi dokumentaciju, svedoči Kragić.

ISTORIJSKA ISTINA – VERZIJA OZNA

Zvanična istoriografija označila je Zorku Roknić ( rođ.Kragić) kao izdajnika, odnosno saradnika zloglasnog šefa Komande javne bezbednosti dr Juraja Špilera ,„krvnika Banata”. Prema komunističkoj, do sada važećoj, dokumentaciji, profesorka je, nakon što ju je posetila kurirka Žarka Zrenjanina, da bi joj prenela njegov poziv da dođe u selo Pavliš, nedaleko od Vršca, i pokupi njegovu odeću radi pranja, pre nego što otputuje u Bihać, na Prvo zasedanje AVNOJ-a, provalila okupatorskoj policiji mesto gde se sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i član CK KPJ krije, zajedno sa Strahinjom Stefanovićem, sekretarom Okružnog komiteta KP za južni Banat.

Nacisti marširaju Petrovgradom, ulicom Kralja Aleksandra Karađorđevića.

Špiler je sa ostalim važnim članovima rukovodstva policije Banata, Gestapom i SS-divizijom „Princ Eugen”, dan uoči racije 4. novembra 1942. godine, stigao u Pavliš. Dvojica istaknutih članova oslobodilačkog pokreta pružili su oružani otpor, ali je to bilo nedovoljno, pa je ostalo zapisano da je Zrenjanin pokošen rafalom, nakon što je prilikom pokušaja bekstva bacio bombu, a Stefanović izvršio samoubistvo. Nezvanično se priča da je bilo obrnuto i da je Uča sam sebi oduzeo život.

VALTER BRANI ZRENjANIN?

Zrenjaninski socijalni forum je u klasičnoj politikantskoj kampanji,protiv tobožnje “revizije istorije desničarskih snaga” rešio  da organizuje tribinu na kojoj će govoriti istoričar iz Pančeva, Branislav Božović, poznat po svojoj knjizi „Juraj Špiler”. On u toj knjizi navodi izjavu Špilera datu novim vlastima, u istrazi da je: „Od Langera, najpre sam čuo da je Zrenjanina provalila jedna žena. Na moje pitanje zašto je odlučila da to prijavi policiji, odgovorila je da je njen muž kao komunista pogubljen, pa hoće na taj način da se osveti što je izgubila muža.”

Komunisti su neosporno vodili herojsku borbu sa nacističkim porobljivačima ali borbu su vodili i rodoljubi koji nisu bili komunisti istorijska je istina.

Božović potom u knjizi decidno tvrdi: „Bila je to Zorka Roknić”, čiji je muž Vasa Roknić, advokat, član KP od 1938. godine, odmah posle okupacije, uhvaćen i streljan od Nemaca. Tada je i Zorka bila hapšena pa puštena, što sugeriše da je otpočela saradnju sa policijom. Da li treba od istoričara očekivati još neki novi detalj koji će baciti novo svetlo na slučaj “potkazivačica i crveni general”, sumnjamo.

ISTORIJSKA KONTAROVERZA – SMRT ŠPILERA

Suđenje grupi za ratne zločine počinjene u okupiranom Banatu, sa dr Jurajem Špilerom na čelu, koga su nakon bekstva u Nemačku jugoslovenskim vlastima izručili Amerikanci, prate takođe mnoge kontroverze. Ono je  trajalo od 24. novembra do 2. decembra 1948. godine. Drugog dana decembra 1948. godine, Vrhovni sud Autonomne Pokrajine Vojvodine Špileru je izrekao smrtnu kaznu. Proces je održan u Zrenjaninu, pred Krivičnim većem kojem je predsedavao Petar Varga, a pomoćnici su mu bili Stanko Kompić i Antal Stari. Javni tužilac je bio Branko Šinžar.

Da li je Juraj Špiler dobio zasluženu kaznu za svoje zločine nad rodoljubima Banata ili je još bio koristan Ozni?

Zvanično je izrečena smrtna presuda ali postoje ozbiljne sumnje da je do izvršenja iste nad „krvnikom Banata“ ikada došlo. Publicista Dragoljub Badrljica nam je ukazao na feljton o Juraju Špileru u časopisu “Istorija” koji je priredio Branislav Maksimov a u kojem se tvrdi da su postojali svedoci Špilerove aktivnosti kao instruktora Ozne nakon datuma zvanične likvidacije. Supruga juraja Špilera nikada nije zvanično dobila potvrdu da je likvidiran. Da li je to pouzdani svedok Ozne, još koristan novim vlastima ili je to samo priča, ostaje da istraži neki budući ideološki nepristrasan istoričar?

POŠTOVANjE ZAKONA I ISTORISJKO POMIRENjE

Vojvodina Info i Petrovgrad.org gaji veliko poštovanje za herojske žrtve Drugog svetskog rata koje su pale u borbi za slobodu  protiv nacizma i fašizma, bez obzira na ideološku usmerenost, levu ili desnu i podjednako je protiv ideoloških deoba u srpskom narodu. Isto tako smo i za strogo poštovanje sudske vlasti u državi Srbiji  i poštovanje državnih zakona pa i zakona o rehabilitaciji žrtava nepravedno stradalih u političkim represalijama.

Da li je ideološki jednostrana, krivotvorena istorija učiteljica života?

Istoriju na žalost pišu pobednici i ne retko se dešava da uništavaju ili krivotvore istorijske izvore ali to ne znači da nove generacije istoričara treba da prestanu da tragaju za istorisjkom istinom, postavljajući svaku ličnost koja se u njoj pojavljuje na zasluženo istorisjko mesto.

Izvor: Vojvodina Info, Istorija Srba FB, Petrovrad.org

Петровград.орг 

Previous articleUŽAS U SRBIJI: Petnaestogodišnji dečak se utopio u reci
Next articlePronađeno telo muškarca koji je upao u septičku jamu