Dvadeset šest intelektualaca protiv istupa Stojanovićeve i Samardžića o Blagoju Jovoviću

Pixabay

Dvadeset šest istaknutih srpskih intelektualaca protestnim pismom reagovalo je na izjave i postupke istoričara Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića ocenom da ta dva istoričara narušavaju ugled Beogradskog univerziteta, vređaju srpski narod, struku, zdrav razum, kao i osnovni ljudski moral.

Stojanovićevoj ova grupa intelektualaca zamera izjavu da bi davanje ulice u Beogradu Blagoju Jovoviću, atentatoru na Anta Pavelića, značilo da „Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike“.

„To je necivilizacijski sunovrat, to je slavljene osvete, principa ‘oko za oko’ i slanje poruke da je svako nasilje dozvoljeno“, izjava je Stojanovićeve za Nova S koju potpisnici pisma citiraju i za koju kažu da joj smisao nije promenjen iskazom „da je Pavelić počinio monstruozne zločine“.

Takođe, upućuju na stav istoričara Nikole Samardžića sa Tvitera tvrdeći da je on napisao niz uvreda na račun srpskog naroda, kao i da je genocid počinjen u Jasenovcu navodno pravdao tobožnjim srpskim zločinima, nazvavši ga – „odgovorom na vladavinu Karađorđevića“.

Prema dostupnim podacima, Samardžić je u stvari podržao, tačnije „lajkovao“ objavu jednog od korisnika tvitera koji je napisao da je „Srbija u glibu mitomanije svinjokradice i konjokradice Karađorđevića. Oni su trudnoj ženi odsekli s..e, izmislili Kosovski boj, stvorili SPC, izmislili svetog Savu i ostale gluposti, napravili ršum u Crnoj Gori i Kosovu. Jasenovac je odgovor na njihovu vladavinu, nema većih zlotvora“.

Legalistička osećajnost Stojanovićeve prema Paveliću i Samardžićeva apologetika Jasenovca pojavljuju se u vremenu velike obnove ustaških ideja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, stoji u pismu u kojem se ističe da Srbi nisu jedini narod koji je pretrpeo genocid i koji, kada pravda izostane, kažnjavanje zločinaca smatra podvigom.

Kako se dodaje, Jevreji, Jermeni i Rusi, primer su kako se zločinci kažnjavaju, ali i kako se gradi kultura sećanja koja ne dozvoljava poricanje i poigravanje sa genocidom.

Iza pisma su, između ostalih, stali Slobodan Antonić, Danilo Basta, Komnen Bećirović, Milan Brdar, Nenad Kecmanović, Miloš Ković, Leon Kojen, Časlav Koprivica, Slavenko Terzić, Vasilije Krestić, Slobodan Samardžić, Darko Tanasković, Milo Lompar i dr.

Ono je objavljeno na portalu „Novi standard“.

 

(RTV)