Dugo skrivana tajna: Zašto Tito nikada nije odao poštu žrtvama Jasenovca

Foto: tomislav medak - CC BY 2.0

Josip Broz Tito, zvanično, nikada nije odao poštu žrtvama logora smrti Jasenovac niti je prisustvovao bilo kojoj javnoj manifestaciji održanoj na ovom stratištu.

U eri njegove vladavine, stradanje u NDH nije prikrivano, ali je u duhu tadašnje politike „bratstva i jedinstva“ nacionalno određenje žrtava i zločinaca sistemski izbegavano. To je dovelo do svojevrsnog jugoslovenskog fenomena javnog sećanja na zločine, koji je, paradoksalno, podrazumevao zaborav njegovih ključnih okolnosti, uzroka i posledica.

Analize relacija komunističkih vlasti i ustaških zločina obično u središte stavljaju Titov odnos prema logoru smrti kraj Save. Istoričari uglavnom spekulišu da je Broz dva puta dolazio u Jasenovac, ali pijetet i poštu ubijenim Srbima, Jevrejima, Romima i hrvatskim antifašistima javno nikada nije odao. Ne postoji nijedna Brozova fotografija iz Jasenovca, niti je iko video da je tamo položio makar buket cveća. Za nevericu je da doživotni predsednik, vrhovni komandant JNA i vođa NOB za 30 godina vladavine nijednom nije izabrao priliku da se pokloni senima desetina hiljada mučenika, prenose Večernje novosti.

Najčešće se navodi da je na prostor ustaškog logora smrti Tito prvi put stupio u leto 1945, nekoliko meseci posle čuvenog proboja logoraša. U to vreme logorski prostor bio je gomila ruševina, jer su ustaše uklanjajući tragove svog zverstva srušile gotovo sve objekte. Tita je tokom ove posete pratio jedan od vođa hrvatskih komunista Ivan Stevo Krajačić. Verzija o drugoj poseti stratištu vezuje se za Dušana Dragosavca, Srbina iz Like, prvoborca i poratnog visokog funkcionera Hrvatske.

Dragosavac je svedočio da je Tito posetio Jasenovac i 1975. godine, povodom tridesetogodišnjice pobede nad fašizmom. Sa njim su bili Edvard Kardelj, Miloš Minić i Dragosavac. U svojim memoarima „Poruke i sjećanja“ on piše kako je poseta organizovana bez medijskog praćenja, pa čak i službenog saopštenja.

Drug Tito nije imao ništa protiv. Mi iz rukovodstva CK SK Hrvatske nismo želeli da se Titu eventualno postavljaju pitanja o broju žrtava u Jasenovcu, ne samo srpskih, nego svih, jer taj broj do tada nije bio utvrđen, pa bi svaka brojka bila obično licitiranje“, objasnio je Dragosavac zbog čega je Titov navodni dolazak prošao daleko od očiju javnosti.

Kada je reč o Brozovim posetama Jasenovcu, to je uglavnom sve. Titovu ambivalenciju prema srpskim stratištima, međutim, oslikava i činjenica da nikada nije prisustvovao nijednom obeležavanju Velikog školskog časa u Kragujevcu, niti je makar turistički obišao bilo koje veće stratište Srba u NDH. Sećanju na kragujevačko streljanje đaka, inače, komunistička Jugoslavija pridavala je veliku pažnju i zasluženi značaj u javnoj sferi, pišu Novosti.

Kulturu sećanja u eri komunizma, generalno, odlikuje potreba odavanja počasti žrtvama, ali na umiven i politički podoban način. To je uglavnom podrazumevalo oktroisanje poruka, pa i stila, memorijala – bez decidiranog navođenja zločinaca i žrtava i šireg konteksta događaja. Sve to, pravdano je zaustavljanjem spirale zločina i sprečavanjem širenja poziva na osvetu. Umetnički, to je na velika vrata uvelo apstrakciju, kao način da se žrtvama oda zaslužena počast, ali i ne kaže ništa što bi moglo da poremeti proklamovanu ljubav među jugoslovenskim narodima.

TITOV VOZNI PARK: IMAO OGROMNU LJUBAV PREMA AUTOMOBILIMA DOK SE JUGOSLAVIJA GUŠILA U KREDITIMA

(Krstarica.com/Večernje Novosti)

Foto: tomislav medak – CC BY 2.0