Foto: Printscreen
Jeremijin dan
Jeremijin dan je jedan od svetovnih praznika koji potiče iz pradavnih vremena, kada je čovek živeo primitivno, okružen njemu nerazumljivim ili potpuno nepoznatim pojavama i silama, koje ljudska svest nije mogla, niti je smela, da istražuje njihovo poreklo i prirodu. Ovim danom crkva i vernici obeležavaju lik i delo biblijske ličnosti Svetog proroka Jeremije, za koga se veruje da je zaštitnik od zmija otrovnica. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 1. maja po crkvenom, a 14. maja po gregorijanskom kalendaru.
Sveti prorok Jeremija je rođen šest vekova pre Hrista, nedaleko od Jerusalima u levitskom gradu Anatotu, u predelima plemena Venijaminova. Po verovanju on je kao sin sveštenika Helkija, kao i Samuilo unapred izabran i predodređen za proročku službu, ili prema rečima samog Gospoda.
Po predanju na ovaj dan pravoslavni vernici razgone zmije i druge gmizavce da ne bi preko leta dosađivali.
Sve počinje tako što neko iz kuće toga dana treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi: „Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela“.
Po narodnom verovanju do onog mesta na kome se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe.
U nekim krajevima stari ljudi veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci. Takođe, po narodnom verovanju u nekim krajevima Srbije treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.
