Foto: Radio KiM
Iako većina malo zna o njegovom pravom životu, proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda, koji ga još naziva i gromovnikom.
Rodio se u gradu Tesvitu, a pripadao je plemenu Arobovom. Svu mladost proveo je u bogomisliju i izgovaranju molitvi. Zbog tačnog predskazanja događaja bio je stalno proganjan, naročito od izraelskog cara Arhave i njegove opake žene Jezavelje. Zbog njih, a i da bi pokazao veliku vlast Božju, Ilija izvede mnogo čuda od kojih neke ostadoše zauvek zapamćene.
Jedno od najvećih beše ono kada je zatvorio nebo, pa kiše nije bilo tri godine i šest meseci. Za to vreme, on je provodio dane u jednoj pećini nedaleko od grada Jerihona u potpunoj osami.
Po narodnom verovanju Sveti Ilija se i dalje vozi plamenim kolima. Zato kad grmi kaže se da to tutnje kola svetog Ilije.
On je taj koji određuje gde će i kada da pada kiša, da bude suše. On donosi oluju i nepogodu, odlučuje kada pucaju gromovi i udaraju munje.
Misli se da tada on gađa đavole, jer narod tvrdi da svako mesto koje je pogodio Ilija munjom označava gde stoji đavo. Priča se da Ilija zaboravi kad je njegov dan. Svake godine pita svoju sestru Ognjenu Mariju da se podseti, a ona ga slaže da je praznik već prošao, da ne bi gromovima i munjama mnoge štete naneo.
Zato kad grmi na ovaj dan kaže se: „Prisetio se, Ilija“.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Poznata je izreka „od Svetog Ilije sunce sve milije“.
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.
