Foto: AI ilustracija
Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se razmotri skraćivanje školskih časova pokrenuo je veliku debatu među prosvetnim radnicima, pedagozima i psiholozima. I dok zagovornici ideje tvrde da kraći časovi mogu poboljšati koncentraciju, stručnjaci upozoravaju da se time ne rešava suštinski problem – dramatičan pad pažnje kod dece i sve veći uticaj digitalnih uređaja.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić podseća da je struktura časa precizno definisana: najmanje pet minuta odlazi na elektronski dnevnik i administraciju, desetak minuta na obnavljanje gradiva, oko 20 minuta na predavanje, dok je završnih deset minuta rezervisano za proveru znanja i domaći zadatak. „Ako čas skratite, šta tačno izbacujete? Administraciju? Predavanje? Ili proveru razumevanja?“, pita Antić, dodajući da ni skandinavske zemlje, uprkos eksperimentima sa kraćim časovima, nisu zabeležile značajnije rezultate.
Foto: AI ilustracija
Učitelji tvrde da deca mogu održati pažnju duže od 45 minuta — ali samo ako je čas dinamičan i podstiče aktivno učešće. Problem, kažu, nije trajanje časa, već način rada u učionici.
Psihološkinja Jelena Kenić skreće pažnju na zabrinjavajući trend: deca u ranim razredima sve češće imaju slabije verbalne sposobnosti, teže se fokusiraju i češće pokazuju znakove rastresenosti. Kao ključni faktor navodi — mobilne telefone. „Ekrani utiču na razvoj pažnje, govora i funkcionisanje mozga. Izlaganje informacijama nije učenje“, upozorava.
Istraživanja iz oblasti razvojne psihologije potvrđuju da deca koja provode više od dva sata dnevno pred ekranom imaju slabije rezultate u testovima pažnje i radne memorije. Dakle, pitanje nije da li čas treba da traje 45 ili 35 minuta — već zašto moderna generacija sve teže uspeva da održi pažnju.
Za ozbiljnu reformu obrazovanja, sagovornici se slažu, potrebno je mnogo više: modernizovani udžbenici, bolje opremljene škole, više fizičkih i kreativnih aktivnosti — i jasna zabrana mobilnih telefona tokom nastave.
