U uslovima visoke inflacije, geopolitičkih tenzija i promenljivih kamatnih stopa, mnogi se pitaju da li je tradicionalna štednja u banci i dalje dobar izbor.
Sve češće se kao alternativa pominje ulaganje u zlato i srebro, kao i u druge plemenite metale.
U nastavku analiziramo da li je sada pravi trenutak da razmislite o zameni štednje za sigurnost koju nudi fizičko zlato.
Zlato kao zaštita od inflacije: da li „sigurna luka“ i dalje važi?
Zlato se tradicionalno smatra „sigurnom lukom“ za kapital, naročito u kriznim vremenima. Istorija je pokazala da u trenucima kada valuta gubi vrednost, kada berze osciliraju, a bankarski sistem pokazuje slabosti – investitori se okreću zlatu. Ono ne donosi kamatu, ali zato čuva vrednost. Kada je u pitanju investiciono zlato Srbija nudi nekoliko popularnih opcija koje su sve zastupljenije.
Prema dostupnim podacima Narodne banke Srbije i analizama evropskih finansijskih institucija, cena zlata poslednjih godina beleži postupan rast, sa povremenim oscilacijama koje su uglavnom rezultat globalnih ekonomskih kretanja.
Važno je razumeti da zlato nije sredstvo za brzu zaradu, već mehanizam očuvanja vrednosti. Dok štednja u banci zavisi od kamatnih stopa koje su trenutno vrlo niske (često ispod inflacije), zlato zadržava svoju realnu kupovnu moć kroz vreme.
Posebno značajno je što fizičko zlato – u formi poluga i kovanica – nije zavisno od bankarskog sistema. Ne podleže rizicima banaka, niti oscilacijama deviznih kurseva.
Kada posedujete fizičko investiciono zlato, ono je u vašem vlasništvu bez posrednika. U Srbiji sve više građana prepoznaje ovu prednost i odlučuje se da deo ili celokupnu ušteđevinu preusmeri iz banaka u fizički opipljivu sigurnost.
Dakle, ako tražite alternativu štednji koja neće biti „pojedena“ inflacijom, zlato jeste opcija koju treba ozbiljno razmotriti – ali uz dobru informisanost i realna očekivanja.
Stabilnost bankarskog sektora i izazovi štednje u 2020-im
Tradicionalna štednja u banci više ne donosi sigurnost koju je imala pre desetak godina. Kamate su niske, inflacija visoka, a globalna ekonomska slika sve neizvesnija. Iako banke u Srbiji i dalje funkcionišu stabilno, mnogi građani s pravom postavljaju pitanje – da li njihov novac realno vredi isto kada ga podignu posle godinu dana oročenja?
Kamate na dinarsku štednju trenutno se kreću u rasponu od 2% do 4% na godišnjem nivou, dok je inflacija znatno iznad toga. To znači da čak i uz obračun kamate, realna kupovna moć vašeg novca opada. Kada se tome doda i oporezivanje kamata, jasno je da štednja u banci više nije ono što je nekada bila – sredstvo za prinos.
Pored toga, sve češće se govori o tzv. „skrivenim troškovima“ – provizije za vođenje računa, održavanje oročenja, i druge usluge koje umanjuju stvarnu korist. Uz to, ni sigurnost više nije apsolutna: iako postoji Fond za osiguranje depozita koji garantuje iznose do 50.000 evra, to ne pokriva sve scenarije rizika u uslovima šire finansijske krize.
Zbog svega navedenog, mnogi razmišljaju o diverzifikaciji. Prebacivanje dela štednje u zlato ne znači da morate napustiti bankarski sistem, ali može biti način da balansirate između likvidnosti i očuvanja vrednosti.
Kako zlato funkcioniše kao investicija i kome je namenjeno
Investiciono zlato se ne tretira kao klasična investicija sa redovnim prinosom, već kao alat za očuvanje vrednosti. Zlato ne „zarađuje“ u tradicionalnom smislu – nema kamate, dividende, niti mesečne isplate. Njegova snaga je u tome što, čak i kada sve drugo propada, vrednost zlata ostaje stabilna ili raste.
U Srbiji je poslednjih godina porastao broj firmi koje se bave prodajom i otkupom investicionog zlata. Prodaja se uglavnom vrši u vidu zlatnih poluga od 1g do 100g ili zlatnika sa oznakom 999.9 čistoće.
Procedura kupovine je jednostavna – moguće je kupiti i u fizičkim poslovnicama i online, s tim da se savetuje provera sertifikata i porekla. Važno je kupovati samo od ovlašćenih distributera koji posluju u skladu sa zakonima Republike Srbije.
Za koga je zlato namenjeno? Pre svega za one koji razmišljaju dugoročno. Zlato nije pogodno za kratkoročnu štednju (npr. šest meseci do godinu dana), već za planove koji traju pet, deset ili više godina. Pogodno je i za one koji žele da ostave nasledstvo, bez rizika da će vrednost imovine opasti.
Treba istaći i poreske olakšice: investiciono zlato u Srbiji nije predmet PDV-a, za razliku od većine drugih dobara. To ga čini izuzetno pogodnim za ulaganje, jer ne postoji dodatno opterećenje pri kupovini.
Ukoliko ste konzervativni investitor koji više ceni sigurnost nego brzu zaradu, zlato može biti odličan dodatak vašem finansijskom portfoliju.
Kada je pravi trenutak za kupovinu zlata – sada ili kasnije?
Pitanje tajminga je uvek bitno kada govorimo o bilo kojoj investiciji. Ipak, kod zlata to ne funkcioniše kao kod akcija ili kriptovaluta. Zlato ne doživljava nagle skokove i padove – njegova cena se menja u skladu sa makroekonomskim uslovima, pre svega inflacijom, jačinom dolara, kamatnim stopama i političkom stabilnošću.
Trenutno se nalazimo u periodu visoke globalne inflacije, sve većeg nepovjerenja u finansijske institucije i sve nestabilnijih tržišta. Upravo to su uslovi koji pogoduju rastu cene zlata. I dok mnogi investitori čekaju „nižu cenu“, praksa pokazuje da je pokušaj da se „pogodi dno“ uvek rizičan.
Zlato se kupuje iz strateških, a ne spekulativnih razloga. Ako verujete da će vaša štednja izgubiti vrednost u narednih 5 do 10 godina, onda je odgovor jednostavan – sada je pravi trenutak za ulazak. Ne zato što će cena skočiti sutra, već zato što želite da zaštitite kupovnu moć svog novca.
U tom smislu, ne postoji „savršen trenutak“, već ispravna odluka u skladu sa vašim ciljevima. Kao i kod svake finansijske odluke, preporučuje se da pre konačne odluke konsultujete licenciranog finansijskog savetnika.
Ako tražite način da dugoročno zaštitite svoju štednju, zlato svakako zaslužuje vašu pažnju.
U svetu sve većih ekonomskih neizvesnosti, ulaganje u zlato postaje racionalan korak ka finansijskoj stabilnosti.
