„Cigara“

Anton Vebern

Piše: MUHAREM BAZDULJ – Izvor: RTS

Vaše ‘priznanje vere’ pružilo mi je izvanrednu radost kao i vaše priznanje stanovišta da umetnost ima svoje zakone i da su, ako neko želi u njoj nešto postići, valjani samo ovi zakoni i ništa drugo. Međutim, kako ovo prepoznajemo, takođe osećamo da, što je veća konfuzija, to je veća odgovornost za zaštitu baštine koja nam je data za budućnost.“

Tako šestog marta 1934. austrijski kompozitor Anton Vebern piše svom kolegi Ernstu Kreneku. Obojica kompozitora bili su sledbenici Arnolda Šenberga i njegove muzičke tehnike i filozofije. Nekoliko godina nakon citiranog pisma, njihovi životni putevi su razilaze. Godine 1938, Krenek se seli u SAD gde će živeti do kraja života 1991. Vebern je ostao u Beču, gde je ubijen neposredno nakon kraja Drugog svetskog rata.

Priča o njegovoj smrti neobična je i ponešto bizarna. Petnaestog septembra 1945, četvrt sata pre početka policijskog sata, Vebern je izašao ispred kuće da zapali cigaru koju mu je doneo zet. Ovaj se inače bavio trgovinom na crno, kao u Trećem čoveku. Vebern nije hteo da puši u kući da opor miris duvana ne bi smetao njegovoj već usnuloj unučadi. Baš u to vreme, međutim, pred kuću je banula patrola američke vojske sa zadatkom da zbog šverca uhapsi upravo Vebernovog zeta. Vojnik iz Severne Karoline, Rejmond Norvud Bel, ustrelio je kompozitora. Svedoci tvrde da je upravo zbog kajanja potonuo u alkoholizam od čega je i umro već deset godina kasnije.