Foto: Google Maps/printscreen
U gradovima širom Srbije, ali i manjim sredinama, poslednjih godina primećena je ekspanzija izgradnje stambenih objekata – od urbanih vila do velikih stambenih kompleksa. Iako bi veća ponuda stanova logično trebala da snizi cene, praksa pokazuje suprotno. Republički geodetski zavod saopštio je da su stanovi ove godine skuplji za pet odsto u odnosu na prošlu, dok se godišnje zaključi oko 120.000 kupoprodajnih ugovora.
U Novom Sadu, cene kvadrata variraju između 2.000 i 4.000 evra, a stručnjaci rast cena objašnjavaju, između ostalog, inflacijom. „Ako pogledate cene životnih namirnica koje su se utrostručile, do tog nivoa otišla je i vrednost građevinskog materijala, tako da stanovi samo prate tržište“, objašnjava agent za nekretnine Dragan Mitrović.
I pored stalnog rasta cena, potražnja ne jenjava – čak ni u manjim mestima. Najčešći kupci su porodice koje kupuju prvu nekretninu, ali ima i investitora koji stanove kupuju radi iznajmljivanja ili kupaca iz inostranstva.
Stručnjaci napominju da je teško predvideti kretanje tržišta u narednom periodu. Hoće li cene nastaviti da rastu ili se očekuje pad, ostaje neizvesno. Situacija u Srbiji, kako dodaje Mitrović, nije jedinstvena – sličan trend beleži se i u drugim evropskim zemljama, što može biti znak da iza rastućih cena postoji šira ekonomska dinamika koju vredi pratiti.
