Budućnost košarke u Srbiji

Srbija je zemlja košarke. Ovo je rečenica koja se u poslednje vreme dosta apostrofira u kontekstu igara naše reprezentativne selekcije koja je zapala u određenu krizu rezultata na koju navijači možda nisu navikli. Zbog toga se toliko često ta rečenica i naglašava jer se želi podvući da bez obzira na sve, košarka ovde ima svoje posebno mesto, i to će i u narednim godina biti tako bez obzira na sve.

Reprezentacija u 2022. godini

Ono što je činjenica je da reprezentacija beleži dosta oscilacija u poslednje vreme, i da bi predstojeće Evropsko prvenstvo moglo da bude pravi test za momke koje je okupio selektor Pešić.  Već će druga polovina septembra dati odgovor na pitanje da li se iz te svojevrsne krize reprezentacija uspela izvući.  No, potrebno je naglasiti i da je kriza rezultata posledica nekoliko faktora, a svi oni su se preslikali kroz nekoliko loših partija prošle godine od kojih je taj pad i krenuo, a koje su uslovile i propuštanje Olimpijskih igara. To se nastavilo i sa kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo koje su i dalje u toku, i gde se stvari još uvek mogu ispraviti. Prva stepenica u tome je preskočena, pobeđena je Grčka u Areni, te je sada na redu Turska. Stoga, ako ste ljubitelj klađenja, ta utakmica može biti odličan test za sve vas, košarkaške znalce da svoje znanje i unovčite, a pravo mesto za to je kao i uvek MerkurXtip.

Istorija trenerske škole

Istorija košarke u Jugoslaviji i Srbiji nam govori da je ona na ovim prostorima oduvek bila prisutna kao jedan od najpopularnijih sportova, ali i kao sport u kojem su se beležili konstantno dobri rezultati. Sve je to vremenom dovelo do stvaranja “jugoslovenske škole košarke” koja je dugo vremena harala košarkaškim terenima Evrope kako na klupskom tako i na reprezentativnom planu. Okosnicu te škole su činili vrhunski treneri koji su utrli put kako naslednicima iz svoje zemlje tako i mnogim košarkaškim stručnjacima iz inostranstva, a sve je krenulo od profesora Aleksandra Nikolića, Nebojše Popovića i Bore Stankovića. Za njima su dolazili drugi doajeni kao što su Ranko Žeravica, Dušan Ivković, Bogdan Tanjević, Božidar Maljković, a istim putem je nastavio i po trofejima ih sve nadmašio Željko Obradović.

Veliki košarkaški uzori

Sve ovo govori da je košarka bila i ostala vrlo važna ljudima sa ovih prostora. Oduvek su se pratila klupska dešavanja, reprezentacija se bodrila na svakom koraku, a ona je uzvraćala odličnim rezultatima. Sve je to i navodilo nekoga ko je tek počinjao sa sportom da izabere baš košarku, te su na krilima uspeha svoje prve košarkaške korake napravili i Danilović, Đorđević, Divac ili Paspalj. Oni su imali na koga da se ugledaju, i da naj način zavole košarku kao jedan pre svega izuzetno poštovan kolektivni sport gde se pojedinačni kvaliteti ističu, ali su ipak u službi tima i zajedništva.

Mlade košarkaške nade

Kao i ranije, i danas postoji mnogo košarkaških klubova u kojima svoje prve korake prave neke buduće zvezde. Mnogo njih danas gleda u Nikolu Jokića kao u svog najvećeg idola jer je on postigao nešto što niko nije sa ovih prostora – proglašen je najboljim igračem najjače košarkaške lige na svetu, NBA lige i to čak dva puta! Naravno, tu su i neki drugi igrači kao što su Vasa Micić i Miloš Teodosić. Njihova imena možete čuti dok prolazite pored nekog košarkaškog terena gde se mladi košarkaši “kale” kroz basket. Klubovi su puni nekih novih mladih nada,  a u našoj ligi se istaklo nekoliko košarkaških centara koji su opredeljeni baš za razvijanje mladih talenata. Uz stručno vođenje i pravo usmerenje, oni će izaći na pravi košarkaški put. Treba napomenuti da Srbija ne zaostaje ni za novim trenerima, te mnogo naših stručnjaka radi u najkvalitetnijim ligama u Evropi, a mnogo mladih trenerskih pulena svoj put “krči” kroz domaće prvenstvo. Stoga je i odluka Željka Obradovića da se vrati u Partizan zaista pun pogodak jer će i igrači, i treneri od njega moći mnogo da nauče.

Stoga, ne bi trebalo puno brinuti o budućnosti košarke u Srbiji. Potrebno je samo raditi na tome da se sve ono što škripi u trenutnom stanju polako popravlja, a da se sa dobrim stvarima nastavi. Potrebna je podrška i igračima, i trenerima u našoj ligi, a ona je naročito potrebna reprezentaciji jer se sada nalazi u momentu kada joj ta pomoć od svih najviše i treba. Na kraju, ne sme se ipak zaboraviti da je ona okosnica svega, i da bez nje srpska košarka ne bi bila na mestu na kojem je sada.