Godina 2024. u Srbiji donela je talas blokada škola i fakulteta koje su na početku delovale kao iskreni zahtevi za boljim uslovima obrazovanja. Međutim, kako su protesti eskalirali, pojavile su se ozbiljne kontroverze koje su otvorile pitanja o njihovim pravim motivima.
Nažalost, ono što je trebalo da bude borba za unapređenje obrazovnog sistema, sada deluje kao simbol dubljih društvenih podela i moguće političke manipulacije.
Velike slučajnosti: Ko su predvodnici blokada?
Jedan od najzanimljivijih, ali i najkontroverznijih aspekata protesta jeste uloga pojedinaca koji su ne Srpske nacionalnosti među predvodnicima blokada. Velike slučajnosti ili ne, upravo su oni često najglasniji zagovornici protesta. Na društvenim mrežama, ali i u samim školama i fakultetima, njihovi komentari su neretko otvoreno usmereni protiv institucija Srbije.
Jedan od predvodnika protesta Davud Delimeđac
Da li je moguće da se suočavamo sa ponovnim buđenjem starih duhova iz prošlosti?
Podsećanje na “Hrvatsko proleće” iz 1971. i događaje iz 1991. godine nameće se samo po sebi. Da li su ovi događaji samo puka koincidencija, ili se iza blokada krije pokušaj oživljavanja nacionalnih i političkih tenzija? Stasala je generacija koja nije doživela njihov krvavi pir i “oluju”! Generacija koja se ne seća njihove privatizacije i države koja nema kičmu a gradjani posao…
Rektorat: Simbol protesta ili nepoštovanja države?
U zgradi Rektorata, gde su protesti eskalirali, dogodio se incident koji je uznemirio mnoge građane. Razbijena stakla, unutrašnji haos, i – možda najšokantnije – autonomaška zastava koja se vijorila u prostorijama, dok je srpska zastava bila bačena na pod. Ko je odgovoran za ovaj čin? Do danas, niko nije preuzeo odgovornost niti je procesuiran za ovo očigledno narušavanje simbolike državnih institucija.
Da li je moguće da ovakvi incidenti nisu izolovani, već deo šireg trenda u kojem određene grupe pokušavaju da unesu dodatne podele u već napeto društvo? I zašto nema jasne osude ovog čina, ni od organizatora protesta, ni od šire javnosti?
Autonomaški simboli: Povratak starih ideja?
Još jedan uznemirujući element protesta jeste povremeno isticanje autonomaških simbola, što budi sećanja na događaje iz prošlosti, poput „Hrvatskog proleća“ 1971. godine ili tenzija iz 1991-95. Da li se suočavamo sa oživljavanjem tih ideja? Posebno zabrinjava što su među organizatorima i najglasnijim zagovornicima protesta često profesori i aktivisti iz redova ne Srpske zajednice, čiji se komentari na društvenim mrežama i u javnim govorima neretko mogu protumačiti kao otvoreno provokativni prema Srbiji. Oni su najbučniji na FB i ostalim mrežama.
Da li su ove velike slučajnosti zaista samo slučajnosti? Ili svedočimo širem fenomenu u kojem se, pod plaštom protesta, promovišu ideje koje su u suprotnosti sa državnim interesima?
Primera radi: Sremska Mitrovica
Poseban primer izazvao je pažnju javnosti – blokada gimnazije u Sremskoj Mitrovici, gde su protest inicirali profesori i aktivisti za koje se opet sumnja da su nacionalno opredeljeni, čak su i na drustvenim mrežama i lokalnim portalima deklarisani kao članovi ne Srpske zajednice. Njihove aktivnosti su otvorile niz pitanja, posebno zbog toga što su se slične situacije javile i u drugim gradovima, poput Novog Sada. Tu je i NVO „Vidje“, koja je simbol protesta, a poznata je po povezivanju s organizacijama koje promovišu interese suprotne srpskim.
Da li su ovakvi događaji slučajni, ili je u pitanju šira strategija destabilizacije? Ovakva pitanja postavljaju ne samo kritičari protesta već i zabrinuti građani, koji se sećaju kako su slične situacije u prošlosti imale dalekosežne posledice.
Podeljeno društvo – koren problema
Osim političke dimenzije, blokade su razotkrile duboke unutrašnje podele u Srbiji. Umesto konstruktivnog dijaloga, suočavamo se sa međusobnim optužbama. Jedan deo građana vidi proteste kao izraz legitimnog nezadovoljstva, dok drugi u njima prepoznaju delovanje antisrpskog lobija.
Na društvenim mrežama, atmosfera je zapaljiva. Kritičari blokada izloženi su uvredama i etiketiranju, dok se podržavaoci protesta bore da sačuvaju svoju poziciju. Dijalog je gotovo nemoguć, a retorika sve više podseća na onu iz vremena velikih podela.
Šta nam budućnost donosi?
Blokade škola i fakulteta pokazale su se kao mnogo više od običnih protesta – one su refleksija društva koje se nalazi na prekretnici. Da li su studenti i profesori zaista iskreni u svojim zahtevima, ili su iskorišćeni u političkoj igri? I šta znači činjenica da se među najglasnijim učesnicima protesta nalaze oni koji su i u prošlosti zauzimali pozicije suprotne interesima Srbije?
Možda je vreme da se zapitamo da li nas istorija ponovo opominje. Da li Srbija može naučiti iz prošlosti, ili ćemo, zbog nesposobnosti da se suočimo sa izazovima, ponovo postati žrtve starih podela?
Odgovore na ova pitanja moramo tražiti zajedno, jer su posledice prevelike da bismo ih ignorisali. Ako ne pronađemo zajednički jezik, blokade će ostati samo uvod u dublju društvenu krizu koja može ostaviti trag na generacijama koje dolaze.
