Foto: Pexels
U ariljskom kraju i većem delu zapadne Srbije, berba maline traje čak i sredinom novembra. Proizvođači koji malinu uzgajaju u kontrolisanim uslovima i plastenicima uspevaju da produže sezonu gotovo do zime, što je postalo spas za mnoge koji se bore sa klimatskim promenama, oscilacijama u cenama i hroničnim nedostatkom radne snage.
Ariljska malina, koja ima zaštićeno geografsko poreklo, i dalje je sinonim za kvalitet. Sorte Vilamet i Miker ostaju neprikosnovene, ali raste broj proizvođača koji testiraju napredne metode – od plasteničke proizvodnje do dvostrukog plodonošenja tokom godine.
„Projekat sa malinom sa zaštićenim geografskim poreklom u plastenicima star je dve, tri godine. Mi smo startap u tom poslu, tako da je ovo još uvek ogledna proizvodnja“, izjavio je za Euronews Srbija Aleksandar Obradović iz kompanije „Drenovac“ iz Arilja.
Njihova malina daje plodove dva puta godišnje – prvi put od kraja maja do kraja avgusta, a drugi talas dolazi od druge polovine septembra pa sve do sredine decembra.
Cena plastenički uzgojene maline može da dostigne i 2.500 dinara po kilogramu, što proizvođačima daje dodatni motiv da ulažu u ovakav vid proizvodnje. Ipak, pitanje ostaje: da li će novi modeli uzgoja biti dovoljni da dugoročno održe malinarstvo u Srbiji, ili nas tek čekaju veće promene u ovoj tradicionalnoj grani poljoprivrede?
