BANAT: Jedan od najstarijih parkova u Srbiji mora biti zaštićen

Već 20 godina lokalne i pokrajinske vlasti oklevaju da donesu novu odluku o zaštiti Gradskog parka u Vršcu, što je dovelo do njegovog vidljivog propadanja. Zabrinuti ekološki aktivisti pokrenuli su peticiju sa zahtevom da Skupština AP Vojvodine konačno donese ovu odluku.

Iako je jedan od najvrednijih i najstarijih parkova u Srbiji, nastao krajem 18. veka, Gradski park u Vršcu nema zaštitu države kakvu zaslužuje. 

Zavod za zaštitu prirode je odavno uradio studiju zaštite prema savremenim standardima, ali se na njeno usvajanje i donošenje odluke o zaštiti čeka već dve decenije. Prvo je Grad Vršac deset godina izbegavao da je donese, a narednih deset isto to izbegava da učini i AP Vojvodina. Građanima Vršca takvo stanje je neprihvatljivo i odlučili su da nadležne privole rešavanju.

Zaštita Parka je uspostavljena davne 1973. godine, odlukom Skupštine opštine Vršac.

Zbog usaglašavanja sa novim zakonima, Zavod je 2001. godine uradio prvu studiju zaštite inposlao opštini na usvajanje. Ovu odluku opština nikada nije donela, najviše zato što je
tadašnje rukovodstvo Komunalnog preduzeća „Drugi oktobar“, koje je upravljač Parka, smatralo da će zaštita onemogućiti izvesne planove u vezi Parka, i više puta je zaustavljalo donošenje. Nakon novih izmena propisa, Zavod je 2011. revidirao studiju,
utvrdio da Park ima velike vrednosti i da zaštitu treba da proglasi AP Vojvodina.

Međutim, ni pokrajinska Skupština još nije donela ovu novu odluku.

Kako bi stvari pokrenuli sa „mrtve tačke“, ekološki aktivisti su Pokrajinskoj vladi uputili javni apel. Odgovor nisu dobili, te su pokrenuli peticiju.

„Imamo dva zahteva, za koje peticijom prikupljamo podršku sugrađana. Prvi je da
Skupština AP Vojvodine bez odlaganja donese odluku o zaštiti našeg parka. Drugi je da se
ovom odlukom obezbede načini za suštinsko učešće građana Vršca u odlučivanju o budućim godišnjim programima upravljanja Parkom“, kaže Dragica Stanojlović, predstavnica organizatora, i dodaje da su, pored peticije, u okviru kampanje pod nazivom „Ovo je moje mesto“ planirali izložbu starih i novih fotografija Parka, javni sastanak nadležnih iz AP Vojvodine sa građanima, proizvodnju kratkih video materijala i druge aktivnosti.

U studiji zaštite jasno je navedeno da Park gubi vrednosti zbog višegodišnjeg izostanka mera zaštite i vršenja radova bez uslova zaštite. Zabeleženo je značajno smanjenje vitalnosti stabala i narušavanja vrtnih elemenata.

„Park bez redovnog finansiranja, bez čuvarske službe i inspekcijskog nadzora, a neretko je
i meta vandalskog ponašanja. Odluka o zaštiti je pravni osnov za rešavanje nagomilanih
problema, koji se čeka nedopustivo dugo“ – poručila je Dragica Stanojlović.

Peticiju i kampanju pokrenuli su Ekološki centar „Stanište“, Prirodnjačko društvo „Gea“ i Ekološko udruženje „Avalon“ iz Vršca.

Prirodno i kulturno dobro

Da je nekadašnjim i sadašnjim Vrščanima Park bio i ostao na srcu, govori i podatak da je
još 1883. godine osnovano „Vršačko parkovsko društvo“. Mnogi ugledni građani bili su njegovi članovi i priložnici za uređenje Parka. Koliko im je Park značio može se naslutiti u isečku iz članka zagrebačkog „Jutarnjeg lista“, od 9. jula 1927. godine:

„Kao Vršački park, može se veoma mali broj sličnih susresti u Jugoslaviji. Smešten u najvećoj blizini centra grada, pruža prirodu i šumsku samoću i omogućava sanjarenje u skrivenim uglovima, duge šetnje u senovitim alejama, ima prave puteve i ljupke figure. Postoji čak i bista Lenaua i novija, srpskog narodnog tribuna Svetozara Miletića. Na svakom koraku se oseća da je park opšte dobro, da je od svakoga nežno voljen, gajen i održavan. U celom parku, na raznim mestima stoje skulpture, amulete, predstavljajući simbolične figure. Na svakoj se nalazi mala tabla iz čijeg se sadržaja može videti da je svaka od njih poklonjena od strane jednog od vršačkih građana, kome je park na srcu. To je izraz lokalnog patriotizma, čije oponašanje se preporučuje što većem broju opština.“

Foto: Ladislav Častven i Dragan Milošević