Baka hrabrost sama se stara o bolesnom unuku! Baka Milanka neguje petogodišnjeg Dekija, kome se stanje zbog cisti na mozgu pogoršava!

Milanka Gašpar (65) iz Sremske Mitrovice sama se stara o bolesnom petogodišnjem unuku Dejanu od njegovog rođenja! Dejanova majka, kao teški psihijatrijski bolesnik, nalazi se već godinama u Domu za duševno obolela lica u Čurugu, dok je baka Milanka poslednje tri godine i zvanično Dekijev hranitelj i staratelj.

  • Dejanu su već kao bebi sa nekoliko meseci otkrivene ciste na mozgu, koje su kasnije
    prouzrokovale brojne probleme. Moja ćerka Lana(33), a njegova majka lečila se u trudnoći od depresije i suicidalnih napada, posle Dekijevog rođenja nije bila sposobna za njegovo odgajanje, pa sam ja stalno vodila brigu o njemu. Zato me nekad i zove mama, sa suzama u očima priča Milanka.

Mala kuća u trošnom mitrovačkom naselju, tik uz tržni centar, prepuna je topline i emocija. Svuda baloni i Dekjeve igračke, njegovi verni pratioci u dugim danima i mesecima provedenim po klinikama i bolnicama u Beogradu i Novom Sadu.

-Lečili smo ga svuda, ali mu se stanje zbog rasta cisti, koje pritiskaju mozak pogoršava. Dobio je i cerebralnu paralizu zbog čega se slabije kreće, ima bolove u nogama, nekad toliko jake da glasno jauče. Povremeno ima i epi-napade i teške glavobolje da mu kosica skroz bude mokra. Teško mi je da ga takvog gledam, svašta smo pokušavali, vodila sam ga i u Tursku, u bolnicu u kojoj deci operišu tumore na mozgu, ali uzalud. Njihovi lekari, kao i naši, rekli su mi da ga ne smeju operisati, kaže baka, napominjući da je od samog početka imala pomoć grada, brojnih humanitarnih organizacija u Srbiji i inostranstvu i humanih pojedinaca, koji su se i sada pobrinuli da Deki ni u čemu ne oskudeva.

Mali Dejan živahno je i neobično umiljato dete, posetioce odmah pridobije ljupkošću, pokazuje nam okićenu jelku i balone, nudi igračke i slikovnice da mu se čitaju.

Milanka krije od dečaka da mu je deka, koga je obožavao, preminuo, dok je bio na
dvomesečnom lečenju u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i neurologiju u Beogradu.

-To su nam oboma bila dva beskrajno teška i duga meseca! Zbog korone u bolnici nisu bile dozvoljene posete, pa Dekija nisam videla svo to vreme. Svaki dan čula sam se ujutro i uveče sa njegovim lekarima, ali džaba-nije to to! Bio je u sobi sa još jednim dečakom, čula sam posle da je svaki dan plakao. Kad smo ga prošle nedelje doveli kući dva dana nije hteo da priča sa mnom, ljutio se što sam ga ostavila, plačući priča baka, jer Dekija posle novogodišnjih praznika čeka ponovno lečenje u Beogradu.

Autor: Vojvodina Info (Narcisa Božić)